Zašto su važni evropski izbori

Specijalno za „Politiku”
Građani Srbije možda nisu svesni značaja ovih izbora i sve veće uloge Evropskog parlamenta (EP). On je jedina evropska institucija čiji se članovi direktno biraju. Evropska unija sa gotovo 500 miliona stanovnika, 27 zemalja članica i 736 poslanika, koji se za parlament biraju na period od pet godina; oko 375 miliona građana sa pravom glasa – zahvaljujući navedenom biće ovo najveći ikada održani transnacionalni izbori. Prvi put će državljani Rumunije i Bugarske kao punopravni građani Evrope, samo dve godine otkako su postali članovi EU, takođe imati pravo da izađu na izbore i odaberu svoje političare koji će ih predstavljati i donositi odluke koje će značajno uticati na njihove živote.

Veliki je broj pitanja od značaja, a građani Evrope već imaju koristi od mnogih: od toga šta jedu i piju, preko vazduha koji udišu, gde i kako putuju, pa sve do novca kojim plaćaju. Odlučujuću ulogu EP već je imao prilikom donošenja odluke o poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života Evropljana, zaštiti potrošača i bezbednosti hrane, u donošenju propisa za bezbednije dečije igračke. Založio se za veća prava putnika i jeftinije karte avionskog prevoza zahvaljujući većoj konkurenciji vazduhoplovnih kompanija. Regulisao je cene roming usluga u mobilnoj telefoniji, smanjio cene struje otvaranjem tržišta električne energije i uveo zakone kojima se garantuje visok kvalitet vode za piće. Pre samo 10 godina EP je doneo konačnu odluku o uvođenju evra, jedinstvene evropske monete koju sada koristi 16 zemalja članica.

Evropski izbori u junu 2009. održaće se na osnovu postojećeg Ugovora iz Nice, što znači da će u Evropskom parlamentu, za razliku od dosadašnjih 785, sada biti 736 mesta. Ukoliko Lisabonski ugovor ratifikuju sve zemlje članice i on stupi na snagu, biće utvrđen nov broj – 751. Sada Nemačka, kao zemlja članica sa najvećim brojem stanovnika, ima 99, dok Malta, sa najmanje stanovnika, ima samo pet predstavnika. Posle ratifikacije moraće da se uskladi broj poslanika na koji zemlje članice imaju pravo, pa će tako neke zemlje, kao Malta i Slovenija, dobiti mesto, dok će Nemačka izgubiti tri (mada neće morati da uprazne svoja mesta sve do sledećeg sastava parlamenta 2014).

Najdramatičnija promena koju će doneti Lisabonski sporazum biće ta da će Evropski parlament imati veću ulogu u donošenju odluka jer će se povećati broj zakona koji će ući u takozvanu proceduru zajedničkog odlučivanja (pri čemu propise donose i parlament i Savet, koji predstavlja zemlje članice EU). Ovo praktično znači da će građani Evrope indirektno moći mnogo više da kažu o zakonodavstvu jer će Savet i Evropski parlament imati istu težinu u procesu odlučivanja.

Već sada parlament ima odlučujuću ulogu u institucionalnom utemeljenju EU. On ima kontrolu nad Evropskom komisijom preko sastanaka sa novim komesarima i u isto vreme ima pravo da raspusti Evropsku komisiju. Evropski parlament presudan je i za budžet EU, budući da je njegova reč poslednja po pitanju oko polovine potrošnje godišnjeg budžeta EU, uključujući korišćenje budžeta EU, inače najvećeg u svetu, namenjenog za pomoć drugim državama.

Srbija je već u vezi sa Evropskim parlamentom preko Interparlamentarnog sastanka u kome učestvuje 15 članova Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije. Odnosi Srbije i Evropskog parlamenta postaće formalni i tešnji kada na snagu bude stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Iako Srbija neće biti predstavljena na ovogodišnjim izborima, na osnovu sadašnjeg sporazuma ona bi trebalo da dobije sličan broj članova kao Bugarska (18 mesta) jer ima sličan broj stanovnika. I pored toga što građani Srbije ne mogu da učestvuju, neke od odluka već imaju uticaja na njihov život jer odluke o klimatskim promenama i energetici, recimo, utiču ne samo na susede već i na ceo svet. Na kraju krajeva, Evropu ne predstavlja samo skup propisa – ona se zalaže za određene značajne vrednosti, kao što su solidarnost, ljudska prava, demokratija, pravda, vladavina prava i supsidijarnost.

Uprkos ovoj sve većoj ulozi, izgleda da je interesovanje glasača manje. Godine 1979, kada su održani prvi direktni izbori, Evropsku zajednicu činilo je samo devet zemalja, a odziv je bio oko 63 odsto. Sa 15 zemalja članica 1999. odazvalo se manje od 60 procenata građana, dok je pre pet godina iz 25 zemalja članica na izbore izašlo samo oko 45 odsto glasača.

Nadajmo se da će 30 godina od početka održavanja direktnih izbora za Evropski parlament ljudi shvatiti značaj legitimnosti ove jedinstvene demokratske institucije i uvideti da EU kao celina ne predstavlja samo ekonomski blok već izražavanje mogućnosti da različiti ljudi, drugačijih kulturnih i religijskih opredeljenja, zajedno žive u miru. To je nešto što će u velikoj meri oblikovati Evropu, njene susede i čitav svet.

* Šef delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji

Žozep Ljoveras