Сезона музике и забаве

Сваке године у јуну почиње сезона великих музичких фестивала на отвореном. Из године у годину многи побољшавају свој рејтинг, списак извођача и број посетилаца. Упркос светској економској кризи, чини се да ће 2009. годину обележити најбоља фестивалска понуда досад, уз очекивање рекордних посета. Амерички Си-Ен-Ен недавно је објавио листу музичких фестивала широм света које у предстојећем периоду никако не смете пропустити. Од Америке до Индије, од Европе до Аустралије, ово су неке од препорука где се можете сјајно провести и присуствовати наступима омиљених бендова и извођача.

„Бонару” (Манчестер, Тенеси, САД, 11–14. јун)

Највећи музички фестивал Савезне Државе Тенеси носи незванични надимак „најбољи на улицама”. Од свог оснивања, 2002. године, „Бонару” је постепено постао прави празник уметности, културе и забаве. Цена улазнице за сва четири дана износи око 170 евра. У ову цену урачунато је место у фестивалском кампу, посета културним установама и свим пратећим манифестацијама у граду и околним местима.

„Гластонбери” (Пилтон, Енглеска, 24–28. јун)

Иако је први званични „Гластонбери” одржан 1970. године, историјат одржавања концерата и осталих забавних програма у месту Пилтон на југозападу Енглеске сеже још у двадесете године прошлог века. Велика посећеност, респектабилна листа извођача, добра забава, али и ћудљиво британско време неке су од карактеристика овог престижног фестивала. Бројне контроверзе изазвао је прошлогодишњи наступ америчког репера Џеја Зија, који су неки окарактерисали као нарушавање традиције неговања карактеристичног поп и рок звука који Британци нескромно сматрају делом свог културног наслеђа. Свако ко одлучи да последњи викенд јуна проведе баш на овом фестивалу треба да рачуна на издвајање суме од око 180 евра.

„Rock Al Parque” (Богота, Колумбија, 27–29. јун)

Од својих почетака, 1995. године, овај бесплатни музички фестивал достигао је култни статус једне од највећих фешти Jужне Америке (изузимајући легендарни карневал у Рију). Податак да се пре три године на тргу Симон Боливар у центру Боготе окупило 320.000 људи говори сам за себе. „Rock Al Parque” је у првим годинама свог постојања био окренут ка познатим поп и рок бендовима из региона, али су временом његову растућу популарност крунисали све чешћи наступи највећих музичких звезда данашњице.

„Роскилде” (Роскилде, Данска, 2–5. јул)

Највећи фестивал северне Европе почео је релативно стидљиво, далеке 1971. године. Данас „Роскилде” поседује камп за 17.000 шатора, локалне новине, целодневну радио-станицу, а овде се и сваке године традиционално одржава чувени „голи трк”. Наиме, особа која прва стигне до циља трке (погађате – нага), као награду добија бесплатан комплет улазница за следећи фестивал. Узевши у обзир цену улазница вишу од 160 евра, може се рећи да је ово сасвим пристојна награда.

„Егзит” (Нови Сад, Србија, 9–12. јул)

Настао лета 2000. године као својеврсни „музички бунт” против тадашњег режима Слободана Милошевића, „Егзит” је временом постао један од највећих и најреспектабилнијих фестивала у овом делу Европе, како по посети, тако и по именима која наступају на главној и осталим бинама. Подсетимо, „Егзит” је 2007. године и званично проглашен за најбољи музички фестивал у Европи. Готово да нема истинског љубитеља добре музике из земље и региона који бар једном није посетио Петроварадинску тврђаву, док је број страних посетилаца у последњих неколико година чак и превазишао број домаћих. Ово и не треба да чуди, ако се узме у обзир релативно ниска цена улазница, безвизни режим за грађане Европске уније и умерене цене хране, пића и смештаја.

„Фуџи рок” (Наеба, Јапан, 24–26. јул)

Највећи фестивал на отвореном у Јапану смештен је у близини легендарне планине Фуџи, једног од обележја Земље излазећег сунца. У протеклих 12 година овај празник забаве и музике угостио је на стотине хиљада туриста из целог света. Упркос релативно високој цени улазница (око 290 евра) посетиоци наводе да чувена јапанска гостопримљивост, комфор и источњачка инвентивност (посетиоци се, између осталог, од бине до бине превозе и посебним жичарама) једноставно немају цену.

„Лолапалуза” (Чикаго, САД, 7–9. август)

Фронтмен и певач култног алт-рок састава „Jane`s Addiction”, Пери Фарел, организовао је овај фестивал као својеврсни опроштај бенда, 1991. године, ни не слутећи које ће то „последице” имати. Уз краће прекиде, „Лолапалуза” је 18 година касније једна од великих чикашких атракција, са више од 200.000 посетилаца годишње. Ово тродневно задовољство коштаће вас око 190 долара, наравно, рачунајући само цену улазница.

„Бестивал” (острво Вајт, Енглеска, 11–13. септембар)

За само шест година фестивал „Бестивал” стекао је репутацију највећег музичког маскенбала на планети. Сваке године, поред другачијег списка извођача постоји и тематски другачији дрес-код. Тако се на Вајт острву прошле године нашло 30.000 „наказа под морем”, док је ове године мото „Свемир”. За 145 евра, посетиоци ће поред уживања у музици омиљених састава добити и костиме астронаута и челника свемирских агенција, ванземаљаца, сувенире у облику комета, планета и метеора.

„Парклајф” (Аустралија, крај септембра или почетак октобра)

Највећи једнодневни аустралијски фестивал (одржава се четврту годину заредом), на коме се акценат ставља на све видове електронске музике биће одржан симултано у највећим градовима ове земље. Очекује се да ће се у Сиднеју, Бризбејну, Аделејду, Мелбурну и Перту ове године окупити више стотина хиљада људи, док би та бројка, по предвиђањима аналитичара, могла и да премаши цифру од милион посетилаца.

„Санбурн” (Гоа, Индија, децембар 2009)

Иако најкраћи по стажу, треће издање „Санбурн” фестивала „прети” да постане једна од највећих индијских туристичких атракција. Овај карневал електронске музике је бесплатан и отворен за све заинтересоване, а организатори тврде да ће свако ко се у децембру нађе у другој најмногољуднијој земљи света пожелети да сврати до Гое.

Адријан Чолаковић