Регрутовање Путинових војника

Да би преживела, већина олигарха покушала је да искомбинује три начина за опстанак, али проналажење равнотеже између финансијске кризе, кредитног шкрипца и крајње агресивног Кремља готово да је било немогуће. Једини олигарх који изгледа да је имао каквог-таквог успеха јесте Олег Дерипаска, шеф Здружене компаније РУСАЛ и инвестиционе фирме „Бејзик елемент” и некадашњи најбогатији човек у Русији. Дерипаска је дуго гајио политичке аспирације, које је после афере Ходроковски–Јукос ставио на чекање. Он је 36 милијарди долара уложио у своју компанију, док је остатак на различите начине дао Кремљу, после чега му је остало између три и четири милијарде долара. Као компанија, „РУСАЛ” и даље је стабилна, а Дерипаска је одржао блиске односе са Кремљем, посебно са Путином.

На крају крајева, Дерипаска зна да више неће бити независан од Кремља. Путин тренутно разговара о стварању државног металског гиганта, сличног енергетским шампионима „Газпрому” и „Роснефту” и жели да „РУСАЛ” – највећа алуминијумска компанија у свету – буде његов значајан део. На основу извора доступних Стратфору, Дерипаски је речено да ће остати на челу металске индустрије, што ће му обезбедити огромну моћ у Русији, али ће и даље бити под шапом Кремља.

Дерипаскино потчињавање Кремљу не значи да сви олигарси прихватају своју судбину. Они су жестоки и борбени предузетници који су преживели 1990. и бројне индустријске ратове и нису склони да се улизују држави.

Међутим, руска влада применила је серију умесних потеза који су још више поткопали олигархе. Прво, Кремљ је хтео да зна колико још новца имају олигарси и њихове компаније. Од почетка финансијске кризе, припадници руских органа безбедности, пре свега Федералне службе безбедности, постављени су као „посматрачи” у већину великих руских компанија, институција и банака. На овај начин држава је могла да има увид у приходе, имовину и девизне залихе стратешких институција и види да ли се поклапају са званичним извештајима компанија. Влада, такође, видела је у којој мери олигарси треба да допринесу ублажавању финансијске кризе и искључи оне којима није потребна државна помоћ.

Онда се руска влада придружила таласу чишћења пореских уточишта како би установила колико готовине и имовине руски олигарси имају у иностранству. Кремљ се договорио са владом Кипра – највећим уточиштем за руска новчана средства изван земље – да му достави списак руских „клијената” који у тој земљи чувају свој новац. Заузврат, руска влада скинула је Кипар са своје економске црне листе и почела развој економског инвестиционог плана и инвестирала велике суме на Кипру. Руска влада води сличне преговоре и са Ирском, Луксембургом и Бахамима.

Ова организована офанзива владе пружила је Кремљу могућност да одлучи које компаније да пусти низ воду, које да спасава, а које да уништи или асимилује и тако се позабави руским финансијским проблемима. Извори Стратфора кажу да је влада опрезна када је реч о металској индустрији јер је и даље контролише много опасних и моћних олигарха. Прича се да Путин размишља о комбинацији четири од седам главних металских компанија – „РУСАЛ” (алуминијум); „Норилск” (никл); и „Металоинвест”, „Мехел” и „Евраз” (челик) – са хемијском компанијом „Уралкали” да би формирао металски гигант. Овај потез спојио би и пет најмоћнијих олигарха – који се углавном не слажу – а Путин би пажљиво морао да пробере и одабере које олигархе да задржи под предложеним „металским кишобраном”.

Кремљ размишља да направи сличну консолидацију и са многим банкама које су под контролом олигарха. Задржао би неколико банака – оне које су пријатељски расположене према Кремљу – како би био сигуран да корпоративне позајмице потичу из неколико извора. Све у свему, влада, а не појединци, имала би контролни удео у готово свим банкама.

Због финансијске кризе и консолидације владе, некада моћни олигарси више нису моћна и истакнута бизнис „класа”. Неки ће преживети економске потресе, али ће сви, на наки начин, постати део машинерије Кремља којом тако вешто управља Путин. Олигарх бакра Искандер Махмудов изјавио је у једном од ретких интервјуа: „Олигарси су сада различите среће, али на крају ћемо сви завршити као Путинови војници”.

Превела и приредила Сања Стијовић

(Крај)