Закон за Србе изван Србије

Недавно је Влада Републике Србије једногласно усвојила Нацрт закона о дијаспори и Србима у региону, којим ће, осим српског идентитета, културолошких и традиционалних вредности, бити заштићени и економски и инвестициони интереси свих оних који живе ван Србије, а нашу земљу доживљавају као матичну државу, каже за „Политику“ Срђан Срећковић, министар за дијаспору, и додаје да је овај закон, за који верује де ће ускоро бити усвојен у Скупштини широким консензусом, постављање темеља односа и да ће допринети да политика према дијаспори не буде дневнополитичко питање, које ће зависити од појединачних интереса.

Који су разлози да се баш сада прописује овакав закон?

Чињеница да има око три милиона наших људи који живе широм света била је довољан разлог да држава Србија донесе закон о дијаспори и Србима у региону, како би показали јасну политичку вољу за спровођењем боље и озбиљније политике према њима, него што је то било до сада. Њихов економски потенцијал је огроман, јер учешће девизних дознака дијаспоре у нашем бруто производу само у току протекле године је износило 13,5 одсто и по томе смо ми седма земља у свету. То значи да једна седмина свих економских вредности створених у Србији у једној години, потиче од девизних дознака дијаспоре. Трећина наших становника живи ван граница ове земље и зато је потребно да се води озбиљна политика, а за то је неопходно да постоји закон. Ово је политичка тема о којој може да се постигне широки консензус без обзира на страначка опредељења.

У Нацрту закона прецизиран је термин Срби у региону. А у регион се убрајају наши сународници који живе у Албанији, Румунији, Мађарској, Босни и Херцеговини, Македонији, Словенији, Хрватској и Црној Гори. Зар и они нису део дијаспоре?

Имајући у виду специфичну позицију српске националне заједнице на просторима Балкана и бивше СФРЈ одвојили смо појам дијаспоре у смислу политичке и економске емиграције од припадника српске нације који живе вековима на територијама на којима су аутохтоно становништво, а у неким земљама су и конститутивни народи. Законом желимо и да пошаљемо поруку да поштујемо међународно право и западне стандарде у међународним односима, али и да свима ставимо до знања да ћемо штитити државне и националне интересе. Закон ће додатно допринети и бољој регионалној сарадњи, то је и један од захтева ЕУ у процесу прикључења свих земаља западног Балкана, али и омогућити бољи положај наше националне заједнице у окружењу од садашњег.

Један од циљева закона је и привлачење инвеститора из дијаспоре у нашу земљу. Због чега мислите да ће им матица бити привлачна као тржиште за остваривање профита?

Директне инвестиције дијаспоре од 2000. године до данас су око пет стотина милиона долара. Збир свих осталих страних инвестиција је отприлике на том нивоу, без прихода од приватизације. Многи из дијаспоре који су желели да улажу у Србију, после демократских процеса, одустајали су јер нису били задовољни дебирократизацијом и смањењем корупције. Али и на том пољу су начињени озбиљни помаци. А и у скупштинској процедури налази се пакет закона, популарно назван „сеча бирократских прописа“, који ће омогућити једноставније добијање дозвола за покретање бизниса. У Србију не треба да инвестирају да би помогли грађанима Србије, већ да на партнерским основама са државом започну посао. Србија је у овом тренутку добра за инвестирање, у односу на неке друге земље у региону, јер на нашем тржишту степен конкуренције још није довољно висок, и могуће је остварити високе профитне стопе.

Гордана Башовић