Много похвала, мало критике

Много речи хвале изрекли су слектор и игрчаи на рачун више од 50.000 навијача, који су у суботу дошли да бодре наше репрезентативце у веома важној утакмици квалификација за Светско првенство у Јужној Африци са Аустријом. То је и разумљиво, јер одавно нисмо видели толико позитивне енергије на трибинама нашег највећег стадиона (верујемо да је звиждање аустријској химни и напад бакљама на гостујуће навијаче оиследњи инцидент те врсте), толико људи који су дошли да бодре наше момке, да виде добру игру, али и голове у мрежи противника. Дошли су са великим очекивањима, јер живимо у неизвесним временима, са много брига и сваки успех је драгоцен, враћа наду, весели људе.

Овај сурет био је управо прилика за радовање. Али, оно право задовољство је изостало, јер наши репрезентативци нису пружили игру коју смо сви очекивали, нису се одужили многобројној публици, која их је здушно бодрила током целе утакмице.

Није необично да једна екипа баш у важној утакмици изневери игром, подбаци, притиснута императивом победе и важношћу тренутка. Догађа се и многим другим, чак и великим светским репрезентацијама и клубовима да подбаце баш кад је најважније. Један тим формата Манчестер јунајтеда у недавном финалу Лиге шампиона управо је то и показао. Тешко да ће скоро одиграти тако слабо као против Барселоне…

 И ту би се наша прича о слабој игри завршила, да смо чули коју критичку реч из уста првог човека наше репрезентације, а не само похвале публици. А места за анализу и отклањање узрока свакако има. Предстоји нам, уосталом, још тешких утакмица до одласка у Јужну Африку. Посао није завршен, ма како се то некоме чинило. Наша репрезентација до краја игра са Фаранима, па Французима и Румунима код куће и гостује у Литванији. Укупно можемо да освојимо још 12 бодова што би са садашњих 15 било 27. Наши највећи ривали Французи играју са Фаранима у гостима, код куће са Румунима, Фаранима и Аустријом, а гостују у Београду. Укупно могу да освоје још 15 бодова и са садашњих 10 то је 25. Дакле ми сами одлучујемо о сопственој судбини. Али само један пораз могао би да избрише све успехе и гурне нас у неизвесност баража.

Управо због тога очекујемо да Антић укаже играчима на грешке које су начинили у спарно суботње вече.

По нашем мишљењу много тога није добро функционисало минуле суботе, од централног дела одбране, где се Видић и Суботић нису показали као синхронизован пар. Овај потоњи није потврдио приче о таленту и избору у најбољиих 11 Бундес лиге. Посебно у другом делу, по изласку Видића, просто је „пливао”, био несигуран у дуелима, и сасвим непотребно излазио на леву страну остављајући иза себе огроман простор који су Аустријанци користили и угрожавали наш гол. Да није било стандардно поузданог Ивановића, ко зна докле би издржала обезглављена одбрана нашег тима. Наши момци су знатно искуснији од Аустријанаца и не смеју себи да дозволе да више од половине другог полувремена само избацују лопту далеко од гола без покушаја да контролишу игру, да задрже лопту у свом поседу, отупе противничке нападе и креирају сопствене.

Да ли је и наш средњи ред „изгорео” у жељи да одигра добро пред навијачима? Да ли се шанса могла дати Кузмановићу, зашто је само после десетак минута заборављено на видно амбициозног и продорног Красића, а игра пребачена на леву страну? Да ли су мало покретљиви Лазовић и Пантелић били најбоље избор за шпиц напада, ако нисмо имали нити једну поштену гол прилику из игре за читавих 90 минута?

Много је питања на које Антић мора да одговори, односно да предузме „мере” да се овако слаба игра не понови. Разумемо да селектор не критикује јавно своје изабранике, да не би кварио добру атмосферу, која је створио доласком на кормило репрезентације, али болећив не сме да буде.

Селектор је пре сусрета указивао да не сме бити еуфорије, играчи су истицали да се улога апсолутног фаворита многима обила о главу. Нашем менталитету је и иначе својствено олако доношење закључака, да би нас потом догађаји грубо демантовали. Управо због тога овај текст није посвећен величању три бода, која, како рече гост тв коментатора, „немају алтернативу”. Јер у свакој наредној утакмици биће нам потребна сва три бода, а за то се мора добро натопити дрес, показати одговорност и храброст и бити свестан да није готово док није готово.