Корак ка јефтинијим кредитима

Народна банка Србије јуче је смањила референтну каматну стопу са 14 на 13 одсто. То је добар сигнал, кажу банкари, али не значи да ће се и камате на кредите аутоматски снизити. Др Дејан Шошкић, председник Савета НБС, ипак, сматра да се може очекивати да постепено падају камате на банкарске кредите у динарима. Ефекти смањивања референтне стопе НБС нису моментални и директни, додаје Шошкић, али се нада да је то само још један корак у добром правцу.

Извесно је, додаје он, да ће у владајућој рецесији НБС настојати да мере монетарне политике буду мање рестриктивне и не спутавају привредну активност.

Фискална политика је експанзивна, пре свега због подбачаја у буџетским приходима, констатовао је Монетарни одбор приликом доношења ове одлуке, али је имао у виду да нове рестриктивне фискалне мере тек треба да дају ефекте на смањење буџетског дефицита, због чега би у наредном периоду фискална политика требало да буде дезинфлаторна, каже се у саопштењу НБС. Поред тога, пад привредне и спољнотрговинске активности већи је од очекиваног, а тражња и даље ниска, па се очекује да у наредном периоду неће подстицати инфлацију.

У мају је смањен притисак на девизну ликвидност, пре свега захваљујући краткорочном задуживању банака у иностранству, обнављању девизне штедње и откупу девиза од мењача и грађана. Монетарни одбор је због тога оценио да има простора за смањење рестриктивности монетарне политике, али је упозориода и даље постоје ризици за остваривање циљане инфлације због високог раста регулисаних цена у првих пет месеци.

„Уколико критеријуми за контролу инфлације у првом полугодишту, договорени са Међународним монетарним фондом, не буду испуњени, постоји вероватноћа да Србија не повуче другу траншу кредита од те међународне институције, као и да ће морати да се предузимају додатне мере да би се циљана инфлација остварила”, указује НБС која је референтну камату претходно снизила 22. априла са 15 на 14 одсто.

– Мада свако смањење референтне камате доводи до корекције цене кредита, снижење од једног процентног поена није толико велико да би се одмах осетило. Уз то, на висину камате на кредите утиче инфлација, као и ризик пласмана. Поготово у ситуацији када је велики број предузећа у блокади и много више грађана остаје без редовних прихода – каже члан ИО Сосијете женерал банке Мирослав Ребић.

Он додаје да ће се у тој банци одлука одразити на прво месечно доспеће код свих динарских кредита са променљивим каматама док ће за динарске са фиксним стопама, а пре свега по дозвољеним позајмицама и кредитним картицама, банка у најкраћем року извршити прилагођавања.

Дејан Шошкић верује да НБС може и треба да настави са „релаксацијом” монетарне политике даљим смањивањем референтне стопе.

– Ово је важно из најмање два разлога. Тиме би се омогућило снижавање безризичне камате према банкама, што би утицало на смањивање камате на кредите привреди и грађанима. Друго, омогућило би се и јефтиније задуживање државе кроз записе државног Трезора, што би утицало на лакше финансирање краткорочног и, потенцијално, средњорочног дуга државе. Држава, с друге стране, требало би што пре да врати дугове привреди и да обезбеди већу рационализацију и контролу својих трошкова, уз већу активност у домену инвестиција у инфраструктуру. Само уз такво заједничко деловање владе и НБС можемо да очекујемо превазилажење неликвидности и јачање инвестиција у земљи – закључује овај економиста.

Б. Думић