Вишак 400 судија

Комисија Високог савета судства утврдила је критеријуме за општи избор судија, у склопу реформе правосуђа којом наши закони треба да буду усклађени са европским. Ова мерила и критеријуми послати су Венецијанској комисији Савета Европе.

На седници заказаној за 12. јун у Венецији, којој ће присуствовати и министар правде Снежана Маловић, требало би да и формално буду изгласани критеријуми за општи избор судија. Високи савет судства усвојиће затим мерила и критеријуме за избор 2.453 судије, колико је процењено да је Србији потребно. Према речима Слободана Хомена, државног секретара у Министарству правде, по овој процени око 400 судија у Србији је вишак.

Избор судија требало би да буде завршен до децембра, како би изабрани делиоци правде од 1. јануара 2010. године почели да раде у новој мрежи судова. Поставља се питање да ли ће ионако неефикасно српско правосуђе са смањеним бројем судија моћи да изађе на крај са бројем предмета.

– Код реформе правосуђа није најважнији број судија, него потпуно нови систем правосудних органа. Уместо досадашњих општинских судова, од 1. јануара 2010. године, уводе се основни судови, а уместо досадашњих окружних судова уводе се виши судови. Најзначајнија новост су апелациони судови који ће бити искључиви другостепени судови. Сви управни спорови, из надлежности Врховног, прелазе у Управни суд, а уместо досадашњих 70 судија Врховног суда, далеко већи број ће одлучивати у другом степену – каже Хомен за „Политику”.

Другостепене поступке решаваће 35 судија Управног суда и 228 судија четири апелациона суда, као и 28 судија Врховног касационог суда. Нова организација, истиче наш саговорник, има за циљ да првостепени поступак ни у најкомпликованијим случајевима не траје дуже од две године, а другостепени од три до шест месеци. Комплетном реорганизацијом правосуђа, тврди Хомен, вишеструко ће бити убрзан рад правосудних органа.

Уместо општинских судова, којих је у Србији било 138, биће установљена 34 основна суда, као првостепени судови за територију града, односно једне или више општина.

Београд ће имати два основна суда – један за градске и један за приградске општине. Виши судови биће основани уместо окружних и судиће у првом степену у свим предметима за које нису надлежни основни судови. Биће основано 26 виших судова, што је четири мање од броја окружних судова. Новина је и оснивање апелационих судова који ће, као другостепени судови, решавати жалбе на одлуке основних судова. Апелациони судови биће основани у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.

Уместо трговинских, оснивају се привредни судови, као првостепени за територију једног или више градова, а биће их 16, колико је и трговинских судова. Привредни апелациони биће основан уместо Вишег трговинског суда, за одлучивање у другостепеним поступцима.

Први пут се оснива и управни суд. Он ће решавати управне спорове које су до сада решавали Врховни и окружни судови. Имаће седиште у Београду а дислоцирана одељења у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду. Највиши суд биће Врховни касациони суд, уместо Врховног. Седиште ће му бити у Београду, одлучиваће о ванредним правним средствима, а усвајаће и начелне правне ставове ради јединствене судске примене права.

Високи савет судства одлучио је да ће судови опште надлежности, привредни судови, привредни апелациони и управни суд имати укупно 1.838 судија, а у прекршајним судовима и Вишем прекршајном суду биће укупно 615 судија.

Д. Чарнић