Уметношћу против насиља

Нови Сад – Један од филмова интернационалног такмичарског програма фестивала Синема сити у Новом Саду који се са нестрпљењем ишчекују јесте и „Двоноги коњ” прослављене иранске редитељке Самире Макхмалбаф (33), ћерке чувеног аутора Мохсена Макхмалбафа. Она „жели да смањи људски бол кроз своја дела”, а бол и насиље које наносимо једни другима централне су теме њеног дела, посвећеног односу два дечака и игри моћи и надмоћи.

– Желела сам да говорим о насиљу, али не као у холивудским филмовима који насиље користе да би забавили публику. Толстој је рекао да уметник треба буде особа која публику мора да натера да се осети као његов јунак кога је ујео пас, да доживе бол. Иако волимо људе око себе, стварамо насиља и наносимо бол. Колико пута је свако од нас понизио особу до себе и створио однос између јахача са бичем и коња који потрчи када га ударите.

Ваш филм је и о свакодневном притиску којим смо подложни и којим излажемо друге?

Насиље и притисак су у корелацији. Притисак трансформише човека у животињу и успоставља однос моћи између роба и газде. Интересовало ме је стање у којем се налази особа која од човека до себе ствара животињу и користи је.

Двојицу дечака у Вашем филму, са телесним и психичким манама, тумаче натуршчици. Како сте радили са њима?

Желела сам да пронађем дечака који упорношћу и снагом своје личности може да утиче на другог. Током снимања смо живели заједно. Посматрала сам их док се упознају, зближавају, поштују, али и свађају и мрзе. Нисам желела лажну емоцију, већ однос бола после непоштовања, мучења. Неке сцене делују као документарне, али то није била моја намера. Ово је играни филм и инсистирала сам на веродостојном односу јунака, који, понекад, делује као да није режиран.

Зашто сте филм снималиу Авганистану, а не у родном Ирану?

Тражили смо подршку иранске владе. Рекли су нам да је сценарио добар, али да неће да подрже било шта што ради моја породица. Иначе, филм још увек није приказан у Ирану. Авганистан је земља чију културу разумем, корени су нам слични, иако делује да се по много чему разликујемо.

Иако је за време снимања на екипу Вашег филма испаљена граната, нисте одустали?

Били смо на половини снимања када се то десило. Погодили су камеру, мој асистент и неколико статиста су повређени, а после два месеца један од њих је преминуо. Предлагали су ми да прекинем снимање, али нисам пристала. Желела сам да довршим филм о последицама насиља на који су они који не воле рад моје породице, реаговали насиљем.

Иван Аранђеловић

------------------------------------------------------

Синема сити и у Београду

Редитељ Рене Вилареал, аутор мексичког филма „Колумбијска веза”, којим је отворен програм „Нови латино филм”, гост је Синема сити фестивала у Новом Саду. Вилареал је јуче посетио Београд и присуствовао пројекцији свог филма у биоскопу „Балкан” у ком је приређен избор од десет филмова из селекције овогодишњег новосадског фестивала. Синема сити у Београду траје до 17. јуна.