Две генерације редитеља

Нови Сад–Смењују се узбудљиви фестивалски дани, публика испуњава дворане и биоскопе под отвореним небом до последњег места, па је Нови Сад ових дана узаврела филмска кошница.

Гледаоци нису одолели ни филмовима из програма „Савремени турски филм”, који је приређен уз подршку Амбасаде Републике Турске у Београду, са намером да се српској публици представи данас најдинамичнија и најразигранија кинематографија Балкана.

Избор филмова омогућава суочавање дела две генерације турских редитеља. Оне, чији су представници средином деведесетих година 20. века обновили турски филм и високо га поставили на интернационалном плану и генерације чије представнике сврставамо у корпус млађих аутора који, надахнути примером својих претходника, стварају своја прва филмска дела.

Наша публика видеће „Тачку”, најновији филм у свету награђиваног и висококотираног редитеља Дервиша Заима – калиграфску причу о злочину и казни. Ту је и мајстор Реха Ердем са својим најновијим филмом „Сунце моје једино”, опором, елиптичном причом о емотивном и сексуалном насиљу над младом девојком. Боје већ осведочених турских редитеља филмом „Шкољка” одбранио је синоћ у Новом Саду и песник, сценариста и редитељ Ужгар Асан. Понудио је изврсно промишљену филмску анализу човекове усамљености и немогућности комуникације, посматрајући појединца као затворену шкољку, чији бисерни садржај тежи да изађе напоље. Са својим дугометражним документарним музичким филмом „Изгубљене песме Анадолије”, после пет година деликатног истраживања и монтаже 350 сати снимљеног материјала, овој генерацији филмских стваралаца придружује се и Незих Унен.

Млађу генерацију турских редитеља у успону представља Озџан Алпер са дебитантским дугометражним играним филмом „Јесен”, поетском причом о судару људи из различитих светова и љубави која постаје последњи очајнички покушај да се схвати живот и избегне самоћа. Ту је и Аталај Ташдикен са, такође дебитантским, дугометражним филмом „Баук”, лепо изведеном драмом с којом аутор хвата страхове и надања својих малених протагониста.

Посвета турском филму који је одавно надрастао балканске оквире, не би била комплетна без помињања легендарног турског позоришног и филмског глумца, сценаристе, редитеља и продуцента Тунђела Куртиза (1936). Његова плодна позоришна и филмска каријера започела је 1956. године, пошто је у Истамбулу завршио студије енглеског језика и књижевности, а од тада па до данас, остварио је више од стотину филмских улога учествујући у многим значајним међународним филмским пројектима. На фестивалу Синема сити, Тунђел Куртиц је и у функцији председника жирија међународног такмичарског програма „Егзит поинт”.

----------------------------------------------------------------

Сусрет Микија Манојловића и Тунђела Куртица

Наш прослављени глумац Предраг Мики Манојловић дошао је јуче у Нови Сад да лично поздрави свог легендарног турског колегу Тунђела Куртица, са којим га спајају заједничке успомене на париске дане и партнерство у француским играним филмовима. Сусрет два глумца импозантне интернационалне каријере, био је раздраган и дирљив...