Два дечака подвргнута јединственој операцији

На четвртом спрату Дечије универзитетске клинике у Београду, један поред другог, у болничким креветима леже четворогодишњи Милош и деветогодишњи Урош, којима је заједничко и то што их је пре седам дана оперисао кинески хирург Чу Го Џао. Малишани су добро и опорављају се од операције.

Дечаци су од рођења боловали од спине бифиде, урођене аномалије кичмене мождине, чија је једна од последица и немогућност контроле мокрења. Гост из Кине урадио је до сада јединствену операцију, за коју широм света влада велико интересовање. Доцент др Зоран Радојичић, хирург уролог са Дечје клинике, упознао је др Џаоа на америчком педијатријском конгресу у Бостону у октобру прошле године и позвао га у Београд да помогне нашим пацијентима. Жеља је била и да се нашим лекарима покаже до сада невиђена техника која би можда у будућности могла да реши проблем контроле мокрења код људи са повређеном кичмом или спином бифидом.

– Суштина ове операције је да се први здрав нерв „премести” на онај живац који инервише, односно оживчава мокраћну бешику и регију где се налази дебело црево и на тај начин омогући повратак контроле мокрења – објашњава за „Политику” др Радојичић.

Кинески хирург је на поменутом конгресу, али и у познатим светским медицинским уролошким часописима, детаљно објаснио своју методу којом људима после тешких траума и непокретности, побољшава квалитет живота.

Др Радојичић објашњава да је др Џао овај хируршки захват почео да ради још 1985. године на експерименталним животињама, а од 1995. године и на људима. Осим хиљаде операција које је урадио у свом деветомилионском граду Вуан, овај кинески хирург је у Америци урадио 60 ових интервенција: 40 код пацијената са повредама кичме и 20 код обољења спина бифида. Резултати су импресивни: успешан исход операције забележен је код 87 одсто пацијената. Тако сада кинеском лекару позиви стижу са свих страна. Др Џао је прихватио позив да дође у Београд пре одласка у друге велике европске центре, са жељом да др Радојичића лично оспособи за примену ове методе. Предност нам је дао, како је рекао, због дубоког поштовања које осећа према нашем народу.

– Седам дана је прошло од операције и за сада само могу да кажем да се дечаци успешно опорављају. За коначан исход операције мора да се сачека око шест месеци, јер тек тада се може знати да ли је пресељени живац урастао у ганглију која инервише, оживчава бешику. Интервенција је таква да или успе у потпуности или промене нема. Чекамо пуни наде, али и опреза – каже др Радојичић, који додаје да су неурохирурзи веома скептични према овој методи јер сматрају да тако нешто у медицини није могуће.

Др Радојичић каже како има много заинтересованих за ову операцију, јер је реч о интервенцији која отвара наду код хиљаде непокретних и тешких болесника, квадриплегичара и параплегичара, свих особа са тешким повредама кичме, који имају проблем са контролом мокрења. То су болесници који немају много алтернатива и који се за сваку нову методу хватају као за сламку спаса.

– Врло смо опрезни. Чекамо резултате. Ако буду позитивни био би то велики помак у досадашњим терапијским могућностима – поновио је др Радојичић.

Оливера Поповић