Снижења – варка за потрошаче

Сезона пролећних и летњих распродаја која је ове године почела нешто раније, поново је код „неверних Тома” међу потрошачима покренула стара питања. Како знати да је нешто заиста на снижењу, а да лукави трговци нису неколико дана раније подигли цене артикала, које сад тобоже великодушно „поклањају” на распродајама. Мало„Политикино” истраживање показало је да се на овај начин потрошачи чешће обмањују у мањим продавницама и бутицима,док се у већим, смештеним у центру града или у новоотвореним шопинг моловима могу наћи праве распродаје.

Свако ко је барем једном утрчао у неку радњу када је видео натпис „снижење до 70 одсто ”, најчешће је остао разочаран. Снижења често нису ни приближна онима са рекламе, а 10 или 20 одсто попуста далеко су од очекиваног, будући да је наивном купцу промакло ситнијим словима написано „до” 70 одсто.

И док потрошач верује да је прецртана стара, а написана нова цена на етикети заиста нижа и купује убеђен да је јефтиније, продавачица из једног бутика у тржном центру на Бањици признаје да није реткост да вече пре „снижења” испишу више цене, које потом прецртају, дајући тако лажни попуст. Да ли је реч о довитљивости трговаца или варању купаца? Како потрошач може да се заштити у оваквим ситуацијама?

Одредбе Закона о оглашавању којим су регулисана правила о објави снижења упозоравају да трговци, ипак, не би смели да раде шта им је воља.

– Овим и другим прописима трговцима се забрањује да објављивањем лажних распродаја, посебно у проценту снижења, доводе потрошаче у заблуду. Према слову закона дужни су и да означе колико ће распродаја трајати, а морају да истакну и претходну и нову цену. Такође не би требало да буде сталних распродаја, али видимо да криза приморава многе трговце и на такве потезе – каже Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача.

Обећавање поклона купцима путем оглашавања, попут онога – „бесплатно”, „платиш један, добијеш два”, или „три за један”, дозвољено је само ако се производ нуди по важећој, а не по вишој цени. Уколико се оглашава снижење цене производа са фелером, мора се навести да су нижу цену условили неки недостатак и лошији квалитет. А да ли се трговци придржавају оваквих одредби, на инспекторима је да испитају.

– Сви наши инспектори, а посебно они из Одељења за нелојалну конкуренцију контролишу да ли трговци поштују прописе из Закона о оглашавању. Уколико то није случај, казне за предузетнике су од 100.000 до 500.000 динара, а за предузећа од 300.000 до 3.000.000 динара – објаснили су у градском одељењу тржишне инспекције.

Наши суграђани који су имали прилику да се за време сезонских снижења цена нађу у градовима западне Европе знају да домаће распродаје нису спектакуларне. Купац којег смо срели у једној радњи на Теразијама умало се није онесвестио када је видео да се сако који је у Риму код истог трговца платио 49 евра, код нас продаје за невероватних 16.000 динара.

А да није све црно и да се куповином на снижењима може заиста проћи јефтиније показују примери великих радњи у којима се продају одећа и обућа познатих марки. Цене су заиста ниже него пре месец, два. У „Теранови”, „Спрингфилду”, „Зари”, „Леџенду” женске мајице на снижењима могу да се купе по ценама од око 500 до 2.000 динара, а слично је и са мушком гардеробом. Цена мушких мајици пала је и испод 1.000 динара.

С. Деспотовић