Sniženja – varka za potrošače

Sezona prolećnih i letnjih rasprodaja koja je ove godine počela nešto ranije, ponovo je kod „nevernih Toma” među potrošačima pokrenula stara pitanja. Kako znati da je nešto zaista na sniženju, a da lukavi trgovci nisu nekoliko dana ranije podigli cene artikala, koje sad tobože velikodušno „poklanjaju” na rasprodajama. Malo„Politikino” istraživanje pokazalo je da se na ovaj način potrošači češće obmanjuju u manjim prodavnicama i buticima,dok se u većim, smeštenim u centru grada ili u novootvorenim šoping molovima mogu naći prave rasprodaje.

Svako ko je barem jednom utrčao u neku radnju kada je video natpis „sniženje do 70 odsto ”, najčešće je ostao razočaran. Sniženja često nisu ni približna onima sa reklame, a 10 ili 20 odsto popusta daleko su od očekivanog, budući da je naivnom kupcu promaklo sitnijim slovima napisano „do” 70 odsto.

I dok potrošač veruje da je precrtana stara, a napisana nova cena na etiketi zaista niža i kupuje ubeđen da je jeftinije, prodavačica iz jednog butika u tržnom centru na Banjici priznaje da nije retkost da veče pre „sniženja” ispišu više cene, koje potom precrtaju, dajući tako lažni popust. Da li je reč o dovitljivosti trgovaca ili varanju kupaca? Kako potrošač može da se zaštiti u ovakvim situacijama?

Odredbe Zakona o oglašavanju kojim su regulisana pravila o objavi sniženja upozoravaju da trgovci, ipak, ne bi smeli da rade šta im je volja.

– Ovim i drugim propisima trgovcima se zabranjuje da objavljivanjem lažnih rasprodaja, posebno u procentu sniženja, dovode potrošače u zabludu. Prema slovu zakona dužni su i da označe koliko će rasprodaja trajati, a moraju da istaknu i prethodnu i novu cenu. Takođe ne bi trebalo da bude stalnih rasprodaja, ali vidimo da kriza primorava mnoge trgovce i na takve poteze – kaže Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.

Obećavanje poklona kupcima putem oglašavanja, poput onoga – „besplatno”, „platiš jedan, dobiješ dva”, ili „tri za jedan”, dozvoljeno je samo ako se proizvod nudi po važećoj, a ne po višoj ceni. Ukoliko se oglašava sniženje cene proizvoda sa felerom, mora se navesti da su nižu cenu uslovili neki nedostatak i lošiji kvalitet. A da li se trgovci pridržavaju ovakvih odredbi, na inspektorima je da ispitaju.

– Svi naši inspektori, a posebno oni iz Odeljenja za nelojalnu konkurenciju kontrolišu da li trgovci poštuju propise iz Zakona o oglašavanju. Ukoliko to nije slučaj, kazne za preduzetnike su od 100.000 do 500.000 dinara, a za preduzeća od 300.000 do 3.000.000 dinara – objasnili su u gradskom odeljenju tržišne inspekcije.

Naši sugrađani koji su imali priliku da se za vreme sezonskih sniženja cena nađu u gradovima zapadne Evrope znaju da domaće rasprodaje nisu spektakularne. Kupac kojeg smo sreli u jednoj radnji na Terazijama umalo se nije onesvestio kada je video da se sako koji je u Rimu kod istog trgovca platio 49 evra, kod nas prodaje za neverovatnih 16.000 dinara.

A da nije sve crno i da se kupovinom na sniženjima može zaista proći jeftinije pokazuju primeri velikih radnji u kojima se prodaju odeća i obuća poznatih marki. Cene su zaista niže nego pre mesec, dva. U „Teranovi”, „Springfildu”, „Zari”, „Ledžendu” ženske majice na sniženjima mogu da se kupe po cenama od oko 500 do 2.000 dinara, a slično je i sa muškom garderobom. Cena muških majici pala je i ispod 1.000 dinara.

S. Despotović