Хашки сведоци различито о „Олуји”

Од нашег сталног дописника
Загреб, 10. јуна – Протеклих дана на суђењу тројици хрватских генерала Готовини, Чермаку и Маркачу, због ратних злочина почињених над српским становништвом у Крајини, наступили су сведоци одбране бивши високи државни функционери Туђманове администрације Весна Шкаре-Ожболт и Миомир Жужул, који листом тврде да није било никаквих смишљених и систематских злочина над Србима у „Олуји” и одмах после ње, већ да су то случајни и неплански „нежељени догађаји”.

Примедбе и примере судског већа о Туђмановим изјавама које упућују управо на супротан закључак обоје су настојали да протумаче обрнуто – да се Туђман баш није знао прецизно изражавати, а „преговарао би и с црним врагом ако би то довело до мирног решења”, како то рече Жужул.

„Након што су Срби у Женеви 3. августа 1995. одбили потписати план З-4 одлучили смо се на акцију. Но ни тада ни после није се одустало од мирне реинтеграције окупираних подручја, што је касније и остварено у источној Славонији” – тврдио је такође Жужул, који је био у хрватској делегацији на тим преговорима. Заборавио је, међутим, споменути да је од крајинских представника тада тражена искључиво капитулација а никакав равноправни мировни споразум, о чему су својевремено јавно говорили неки други истакнути хрватски државници из тог времена.

Да је визија тих догађаја ипак знатно другачија него што је представљају генералски сведоци одбране указују, на пример, и досадашње бројне изјаве и такође сведочење у Хагу тадашњег америчког амбасадора Питера Галбрајта којем се никако не може пребацити несклоност хрватском путу у самосталност. Он, наиме, сматра да је војна акција „Олуја” била сасвим оправдана и легитимна, али има супротно тумачење оне њене мрачне стране која се сада расплиће у Хагу.

„Олуја је била нужна војна операција, јер су Срби нападали Бихаћ. На жалост, након операције ’Олуја’ спроведено је систематско уништавање домова и имовине Срба, а убијено је неколико стотина Срба који су остали и то понајвише старих и немоћних. Тадашње хрватске власти одобравале су злочине, а можда су њима и управљале. Туђманова влада није желела да се Срби врате у Хрватску” – изјавио је Галбрајт ријечком „Новом листу” у августу 2005.

У интервјуу „Јутарњем листу” идуће године он описује како је тог кобног 3. августа у Београду ипак приволео Милана Бабића да прихвати мировни план с хрватском страном, о томе је исто после подне у Загребу известио Туђмана, али је одмах после тог сусрета државни врх наложио почетак „Олује” (која је већ раније била припремљена). „Нисам успео, припреме за акцију су предалеко отишле. У 18 часова ВОНС је донео коначну одлуку да се иде у рат. Те ноћи почела је ’Олуја’”, рекао је Галбрајт, што само показује да и није баш било неке велике жеље на хрватској страни за мирним решењем како је то покушао да увери судије сведок Жужул.

Гостујући прошле године у емисији ХТВ „Недељом у 2”, Галбрајт је рекао да „нико не може порећи да су се злочини након ’Олује’ догодили укључивши кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”.

„У случају ’Олује’ хрватске снаге су биле те које су пљачкале, палиле и убијале. Био сам овде у време ’Олује’. Било је јасно да је Хрватска војска имала пуну контролу и да су они, који су улазили, то чинили с одобрењем Хрватске војске и полиције. Људи из америчке амбасаде видели су хрватске војнике како пале куће. Мислим да је умешаност хрватских власти у оно што се догађало била врло јасна у том случају. Остаје да се види на којем нивоу, али умешаност је постојала”, био је јасан Питер Галбрајт.

Радоје Арсенић