Опоравак Европе тек средином 2010.

Водећи европски банкари страхују од даљег урушавања финансијског система евро-зоне и најављују економски опоравак „бриселске фамилије” тек од средине 2010. године.

Рецесија унутар евро-зоне могла би изазвати даље слабљење пренапрегнутог банкарског сектора, довести до даљег банкрота банака, оценио је Ив Мерш, гувернер Централне банке Луксембурга и члан борда Европске централне банке у интервјуу америчком „Волстрит џорналу”.

Рано је за оптимизам да је најгори стадијум најтеже кризе иза нас, упозорио је Мерш, придружујући се хору експерата који не деле растући оптимизам Волстрита.

„Приближавамо се улазу у долину. И, тек треба да прођемо кроз ту долину до опоравка. Предстоји нам дуги пут”, готово песнички упозорио је Мерш.

Водећи светски банкари данас иначе све чешће звуче као песници.

Да опишу тренутни стадијум најтеже глобалне финансијско-економске кризе од 1945. године, експерти од Волстрита до Франкфурта и Пекинга све више се служе магловитим кованицама типа: „додирнуто дно кризе”, „први трачци наде”, „зелени окидачи опоравка”... Западњачке берзе још и верују овим банкарским наговештајима наде: мада још није формирано већинско мњење да је „најгоре прошло”, односно да је „темпо суноврата ослабио”.

Судбоносно питање: када почиње опоравак од кризе – због које ће, по процени Међународне организације за рад, само ове године између 30 и 50 милиона људи остати без посла – открива ново глобално вишегласје.

Амерички председник Барак Обама опрезно процењује да се привреда и финансијски сектор САД могу надати осетнијем опоравку већ на јесен. Амерички државни секретар за финансије Тимоти Гајтнер истовремено захтева да Европа сопствене банке подвргне строгом стрес-тесту по рецепту са оне стране Атлантика.

Немачки канцелар Ангела Меркел одскора поново прихвата разговор са председником Европске централне банке Жан-Клод Тришеом, након што га је искритиковала због „деловања под међународним притиском”, алудирајући на притисак америчке Централне банке и Британске „Банк оф Ингланд”. На велико изненађење европског финансијског сектора, председник ЕЦБ је почетком јуна најавио да ће Банка покуповати покривене деонице у вредности од 60 милијарди евра – у маниру којим од прошле јесени америчка Централна банка спасава тамошњи финансијски сектор.

Притисак на европски банкарски сектор да настави са обилним упумпавањем новца у финансијски систем – била је овог пролећа једна од најозбиљнијих тачака раздора унутар борда Европске централне банке. Словеначки члан борда ЕЦБ Марко Крањец и представник Кипра у ЕЦБ Атанасиос Орфанидес гласно су се залагали да та банка додатно одреши кесу и притекне упомоћ урушеном банкарског систему – насупрот залагању Немачке да се „спасилачки инстинкт већ једном обузда”.

Слога унутар борда ЕЦБ на крају је превладала: Жан-Клод Трише инсистира да ЕЦБ неће направити губитак због предстојећег шопинга тешког 60 милијарди евра: Ангела Меркел не крије забринутост да ће баш тај улет у приватни сектор бити могући узрок следеће тешке кризе.

Неизвесни тренд пада индустријске производње, раста незапослености и изазова пред банкама на Старом континенту, узрок је Мершовој метафори „дугог пута кроз долину”.

Са осматрачнице на Истоку, кризу виде другачије.

„Кина је у мају забележила спорији пад индекса цена у малопродаји што очито указује на прве знаке економског опоравка. Уз обилне интервенције кинеске Централне банке и раст домаће тражње, благи економски опоравак није далеко, треба га очекивати већ у другој половини 2009. године”, проценио је Национални статистички биро Кине.

Несагласје Запада о стратегији и тактици борбе против кризе, прати данас убрзано груписање на другом крају света. Први пут у историји четири водеће нововековне економске силе у развоју : Бразил, Кина, Русија и Индија састају се средином јуна у Јекатеринбургу. Заједничко рвање са глобалном кризом – главна је тема самита на Уралу.