НИС ем дугује, ем уцењује

Од 20. до 23. марта ове године, 64 запослена у Рафинерији нафте у Панчеву, користило је услуге вршачког хотела „Србија”, а кад је Александар Кампфер, директор овог угоститељског предузећа, инсистирао да потраживање од 184.468 динара наплати, наишао је на непријатности.

После више покушаја да ступи у везу са овлашћеним људима, Кампфер је враћан на рафинеријску телефонску централу, а на крају хотелу „Србија” је 5. јуна стигао и необичан захтев. Адреса примаоца и сума накнадно су уписани, па се стиче утисак да је коришћена форма захтева вероватно упућеног и осталим „нестрпљивим” повериоцима.

У захтеву се, између осталог, каже: „Због новонастале измене власничке структуре НИС-а, а имајући у виду захтев већинског власника, наш захтев према вама је следећи: потребно је да нам, закључно са 8. јуном, до 13 часова, одобрите максималан попуст на укупан износ, који потражујете, како би ваше фактуре могле даље да се процесуирају у смислу плаћања. Одговор треба послати у писаној форми. Сматрамо да је минималан попуст који можете понудити 15 одсто на укупан износ потраживања. Приоритет плаћања ће имати они добављачи-повериоци, који буду дали веће попусте на износ који потражују, стоји у поменутом захтеву, који су потписали Ирена Морача и Радисав Милићевић из Дирекције за комерцијалне послове.

Поменутог 8. марта, хотел „Србија” је на адресу панчевачке Рафинерије упутила писмо, у коме стоји да, осим попуста од пет одсто, одобреног приликом склапања аранжмана, „спремни смо да вам дамо попуст од 15 одсто, под условом да нам до 10. јуна ове године уплатите цео дуговни износ, умањен за 15 одсто, или да нам до истог датума испоручите робу, у истом износу (бензин, нафта...)”.

Директор Александар Кампфер каже да до јуче, четвртка, 11. јуна, поменута сума нити је „легла” на рачун хотела „Србија”, нити је из Панчева стигао било какав одговор.

„Политика” је дошла у посед још неколико идентичних циркуларних писама послатих из НИС-а на адресе приватних фирми у Београду, а према којима компанија има неизмирених потраживања.

Један од власника фирми који се бави увођењем изолација, а који због преговора који се воде с НИС-ом жели да остане анониман, потврђује за „Политику” да је добио ово циркуларно писмо у којем му се сугерише да пристане на минималан попуст од 15 одсто на укупан износ потраживања, јер ће приоритет плаћања имати управо они добављачи-повериоци који буду дали попуст.

Исти извор каже да неће пристати ни на какве уцене и да НИС мора да плати оно што је потписано још у октобру прошле године када је посао договаран, тим пре што он с НИС-ом сарађује већ 30 година и никада до сада није било проблема. Послови су се исплаћивали према договору, а најкасније месец дана пошто се радови заврше. Упитан како је онда могуће да НИС сада поставља другачије услове, власник овог предузећа истиче да се то први пут дешава и да му није јасно како неко може да тражи промену цене када је посао већ завршен, а да је претходно пристао да плати онолико колико у уговору стоји.

Преговори с НИС-ом се воде, међутим, конкретног договора за сада нема, каже он, напомињући да није мало оних који покушавају да наплате своје послове. Овај извор није хтео да прецизира о којој се суми ради, додајући да потраживања нису уопште мала.

У још једном циркуларном писму, у које „Политика” има увид, стоји да су потраживања НИС-а према једној другој приватној београдској фирми, на основу испостављених фактура за испоручену робу, извршене радове и пружене услуге, обрађене у Дирекцији за комерцијалне послове и прокњижене у Дирекцији за финансијске послове, око три милиона динара.

У служби за односе с јавношћу НИС-а „Политици” кажу да не могу да коментаришу целу ову ствар.

Незванично се, међутим, у врху НИС-а може чути да је до проблема у наплати потраживања дошло пошто је утврђено да је већина износа на фактурама пренадувана. Односно да су рачуни фактурисани по ценама далеко од реалних. Сви ови послови, махом су закључивани лане, док руски „Гаспромњефт” још није постао већински власник, сазнаје се у НИС-у.

Проблем с овом аргументацијом јесте у томе што су сви повериоци добили идентичну уцену и што је на њој исти износ (15 одсто) умањења дуга. Ако су рачуни надувавани, како тврде у НИС-у, како је могуће да је код свих тај износ исти (15 одсто) и зашто НИС тражи да повериоци још додатно смање износ својих потраживања, односно да смање дуг НИС-а.

„Политика” сазнаје да ново руководство компаније није било упознато с постојањем ових циркуларних писама нити садржајем и тоном којим се Дирекција за комерцијалне послове НИС-а обраћа пословним партнерима.

Како сазнајемо, сматра се да је писмо ствар чисте импровизације и да је изашло из кухиње оних који су свесно правили штетне уговоре за компанију надувавајући фактуре. То што су циркуларна писма стигла до медија, оцењује се као својеврстан покушај управо тих који су послове договарали да са себе скину било какву одговорност и пребаце на руског партнера.

Руски менаџмент покушава да нађе начин да се овај проблем реши тако што ће се утврдити реална, тржишна цена по којој су се послови фактурисали.

Јасна Петровић
Јовица Даниловић