Србија на руски погон

Најављена већинска продаја Нафтне индустрије Србије, као део дила са Русима о проласку крака гасовода "Јужни поток" кроз Србију, у овдашњој јавности добија размере гасног трилера. Чују се разна мишљења: да је то чист поклон Русима, као компензација њиховој политичкој подршци очувању Косова, али, са друге стране, економски добици од градње крака гасовода "Јужног потока" немерљиви су. Значајни бенефити су такође и обезбеђивање додатних количина гаса, затим стицање статуса транзитне гасне земље, као и коначни завршетак подземног складишта гаса у Банатском Двору. Дакле, да ли Србија добија или губи оваквом руском понудом? И зашто се Русима први пут жури у енергетском позиционирању у Србији?

Према политичким спекулацијама које се могу чути у Београду, разлог руске журбе може бити неповољан исход решавања косовског питања. Кључно питање је да ли несумњиву корист од гасовода "Јужни поток", који би евентуално прошао кроз Србију, треба по сваку цену везивати за продају НИС-а Русима без тендера. Дакле, хоће ли се Србија возити на руски погон?

Упитана да прокоментарише да ли се ове две ствари уопште могу упоређивати, Зорана Милановић-Михајловић, стручњак за енергетику, за "Политику" каже: – "Јужни поток" нам је несумњиво јако важан, јер би се тиме дугорочно обезбедила енергетска стабилност и уредно снабдевање гасом. Затим, наша земље би од увозника, каква је данас, постала транзитна земља и регионални гасни лидер. Питање је, међутим, да ли баш и нафту и гас треба предати Русима.

Подједнако је важно и ко ће градити гасовод "Јужни поток". Иако су уговор о градњи овог плиновода Руси потписали са италијанским "Енијем", то не значи да ће он градити и крак кроз Србију, или ће се тај посао поверити "Југоросгасу", од кога Србија сада купује гас а који је почетком године потписао уговор са Министарством енергетике о томе да ће за Србију радити послове од државног интереса.

Уколико би се посао дао "Југоросгасу", где је "Гаспром" већински власник, а "Србијагас" има свега 25 одсто, испада да наша земља баш и не би много зарадила од наплате транзита, јер би руска страна ту много више профитирала, објашњава Зорана Милановић-Михајловић. Што значи да се доводи у питање и тих 200 милиона долара, колико се прича да би Србија годишње приходовала од транзита гаса.

Ако се све то зна, као и тачке нацрта споразума који је пре два дана руски амбасадор Александар Алексејев предао Александру Поповићу, министру енергетике, са којим су сада упознати и сви остали министри у влади, они који буду одлучивали о руској понуди "три пута морају да мере, а једном да секу". – Србија би требало да размисли да ли је паметно да дозволи да изгуби сопствену производњу нафте коју данас има мало која земља у окружењу. Поготово ако се зна да имамо сопствене резерве нафте које покривају 20 одсто укупне потрошње и које такође можемо прерађивати у рафинеријама у Новом Саду и Панчеву. Исте те количине могу нам послужити и као стратешке резерве, поготово у часу када цена сирове нафте стално расте. Продајом НИС-а све то губимо – тврди наша саговорница.

Осим тога, обе српске рафинерије су на Дунаву, што значи да се нафта може довозити и баржама. Рафинеријски резервоари су и у близини железнице тако да се црно злато може допремати и цистернама, а не искључиво нафтоводом. Све су то предности које мало ко има, и питање је да ли Србија тога треба тако лако да се одрекне.

Оно што је, међутим, најважније, истиче Зорана Милановић-Михајловић, то је да су обе НИС-ове рафинерије на путу градње паневропског нафтовода који је стратешки важан за Србију.

Зорана Милановић-Михајловић подсећа да су Руси куповином рафинерије у Босанском Броду показали да су озбиљни регионални играчи, а то преузимањем НИС-а укључује и наше тржиште.

Она још додаје и да јој није јасно зашто НИС унапред жели да се понуди без тендера. "Па ако је ’Гаспром’ заиста толико јак играч, а јесте, и има озбиљне намере са НИС-ом, сигурно би и на тендеру понудио најбоље", додаје наша саговорница. Тим пре што постоје многе друге велике компаније које су такође довољно озбиљне и желе да учествују у приватизацији НИС-а.

На питање да ли је довољно јак аргумент за нерасписивање тендера то што "Гаспром" куповином не би затворио рафинерије, а што се не може рећи и за друге нафтне играче, Зорана Милановић-Михајловић каже да је приватизациони саветник јасно предочио да "ко год да купи НИС мора да улаже у модернизацију, а никако да рафинерије претвара у старо гвожђе".

Иако наглашава да је рано да се у јавност износе детаљи нацрта споразума који му је пре два дана уручио руски амбасадор, министар Поповић потврђује да је неспоран значај градње "Јужног потока".

Проласком овог крака преко Србије повећала би се потрошња гаса у нашој земљи која годишње износи око 2,4 милијарде кубика, што је четири пута мање него у Румунији или Чешкој.

Са друге стране, смањио би се велики притисак на електроенергетски систем који је поготово велики зими. Смањењем потрошње струје а већим учешћем гаса, Србија би дошла у ситуацију да струју може да добија из гаса.

Завршетком градње подземног складишта гаса у Банатском Двору, за који је "Гаспром" такође заинтересован, Србија би имала заокружену енергетску безбедност, истиче министар Поповић.

Упитан да каже да ли је реална могућност да се са "Гаспромом" склопи договор да "Јужни поток" прође преко Србије и без његовог "стратешког партнерства у НИС-у", министар Александар Поповић каже да ће се о свему томе наредних дана интензивно разговарати.
Јасна Петровић

--------------------------------------------------------------------------

Награда НИС-а "Политици"

Лист "Политика" и Јасна Петровић, новинар, добили су јуче, другу годину за редом, годишњу награду Нафтне индустрије Србије за највећи број објављених текстова са критичким освртом на рад националне нафтне компаније. Награде су додељене секторским новинарима електронских медија као и недељника који прате проблематику НИС-а.
Е. Р.

--------------------------------------------------------------------------

Одлука после Божића

Нови Сад – Влада ће ускоро заузети коначан став о приватизацији Нафтне индустрије Србије (НИС), а коначну одлуку ће донети републички парламент, изјавио је јуче у Новом Саду генерални директор НИС-а Срђан Бошњаковић. "Влада је на данашњој седници формирала радну групу са задатком да проучи предлог сарадње у енергетској области који је Србији предложила руска влада. Када стручни тим заврши тај посао Влада Србије ће моћи прецизније да одреди начин и термин приватизације НИС-а", додао је Бошњаковић на пригодној свечаности у Рафинерији Нови Сад.

Према његовом мишљењу, влада ће, уколико прихвати понуду Москве, непосредно после Божића доставити свој предлог Скупштини Србије, јединој која је надлежна да донесе коначну одлуку о овако, за целу државу, значајном аранжману.

Председник Управног одбора НИС-а Жељко Поповић је указао на то да остварење визије НИС-а као водеће компаније у области нафте и гаса у региону није могуће без стратешког партнера.
Танјуг