Ехо шпијунске афере

"Закаснела одмазда", чује се у британским коментарима поводом овонедељне одлуке Москве да од 1. јануара замрзне деловање Британског савета у унутрашњости Русије и задржи само московско седиште.

Политички односи Кремља и Лондона били су на леденој ветрометини месецима уназад, откако је у британској престоници новембра 2006. радиоактивним изотопом убијен руски пребег и бивши агент Федералне службе безбедности Александар Литвињенко, док је са завршницом 2007. стигао и претећи дах хладног рата.

Намера Москве, званично саопштена у среду, разгневила је Лондон преко сваке мере, а са говорнице Парламента премијер Гордон Браун упутио је јуче захтев руској влади да сместа одустане од планиране акције.

Одлука о привременом престанку рада институције активне у 110 земаља са задатком ширења британске културе и енглеског језика, мада је острашћени појединци у Русији оптужују да служи као параван тајним службама, погодиће обласне канцеларије у Санкт Петербургу и Јекатеринбургу.

Објашњење руских званичника је додуше прозаично. Они тврде, а британска страна негира, да рад поменутих канцеларија Савета није у складу са пореским прописима земље домаћина, и док се нормативно не доведу у склад са законима Русије неће моћи да наставе посао, а биће заустављена и реализација текућих пројеката.

"То је потпуно неприхватљиво", био је Браун јуче изричит, напомињући да Русија не би смела да на овај начин доводи у опасност егзистенцију људи запослених у Британском савету.

У питању је можда двадесетак службеника, углавном руских грађана. Појединци су овде, разуме се, успутне жртве. И портпарол руског Министарства иностраних послова није крио суштину ствари када је у среду као кривицу за недоношење одговарајућег споразума две земље навео "непријатељске активности предузете према Русији у јулу ове године и читав низ дискриминаторских мера". Лондон је тада, да подсетимо, протерао четворицу руских дипломата због одбијања Москве да изручи бизнисмена Александра Луговоја, главног осумњиченог за Литвињенково убиство.

Русија је узвратила истом мером, али тиме на спор није стављена тачка. У том погледу потез Москве није изненађујући, тако да се дилема пре тиче одабраног тренутка, баш у недељи када је јавности представљен Путинов наследник.