Teшко се стиже до Задра

Захваљујући апелу високог комесара УН за избеглице Антонија Гутереша, који је у децембру прошле године покренуо иницијативу за решавање пет најтежих продужених избегличких ситуација у свету и нашу земљу ставио на листу најугроженијих држава, Србија је пре неколико дана од САД добила милион долара за решавање проблема избеглица, каже Ленард Коцалаинен, шеф представништва УНХЦР-а у Србији, у ексклузивној изјави за „Политику”.

Он истиче да је после ажурирања статистичких података УНХЦР дошао до закључка да у Србији тренутно бораве 97.203 избеглице и 206.044 интерно расељене особе с Косова и да 91 одсто прогнаних живи у централном и северном делу земље, док преосталих девет одсто борави у јужном делу наше земље. Број избеглица између 1996. и 2007. године смањен је за око 80 одсто, што је резултат регионалног повратка у Хрватску и БиХ, локалне интеграције у Србију и одласка у такозване треће земље.

„Знатан број избеглица вратио се у своја места порекла пре готово десет година, али проблеми у вези са имовинским питањима и даље су велики у Хрватској. И док је у Босни и Херцеговини до почетка 2005. године сва имовина за коју су поднети захтеви враћена законским власницима, у Хрватској је повратак приватне имовине скоро завршен, али је проблем нерешених станарских права једна од главних препрека повратка Срба у урбане средине”, истиче наш саговорник.

На питање колико се избеглица вратило у Хрватску, Ленард Коцалаинен каже да није лако дати тачан одговор, будући да хрватска влада барата бројем од 93.000 особа које су се вратиле, али је број особа које су заиста решиле да остану у Хрватској – двоструко мањи.

„У Хрватску су се вратиле углавном старе особе, које су оствариле право на државну пензију и они живе у руралним подручјима западне Славоније, Сиска, Лике и Далмације. Хрватска влада наводи податак да је око 150.000 кућа обновљено после рата, али у ту бројку ’улазе’ и српске и хрватске куће. Постоји још 9.000 захтева за реконструкцију кућа, о којима још није одлучено. Ја сам недавно обишао подручја у Карловцу и у Задру, где су неки повратници у оквиру програма социјалног становања остварили право на стамбено збрињавање, и то је позитиван пример залагања Хрватске када је у питању одржив програм повратка избеглица. Највеће проблеме по питању повратка имају особе које су живеле у Крајини, због уништене инфраструктуре, у Задру и у његовом залеђу, као и у Бенковцу, где је почињено доста ратних злочина који нису заборављени. Међутим, нема сумње да је данас у Хрватској много позитивнија атмосфера него пре десет година и да хрватска влада веома оштро реагује када се десе напади на Србе. Наравно да проблем незапослености представља највећу препреку за повратак младим људима, као и онима који су живели у урбаним зонама”, објашњава шеф представништва УНХЦР-а у Србији.

Анализирајући избегличку ситуацију у Босни и Херцеговини, он истиче да постоји раскорак између званичне статистике и реалности у којој су људи продали станове и вратили се у Србију. Влада Босне и Херцеговине нема довољно новца за реконструкцију свих кућа које су биле срушене или оштећене у рату, а велику препреку повратку представља сиромаштво и висока стопа незапослености. У Сарајево се вратио мали број Срба, а слична је ситуација и у осталим великим градовима, истиче наш саговорник.

Билансирајући напоре које је УНХЦР учинио када је у питању помоћ избеглицама да се врате на своја огњишта, Коцалаинен подсећа да је доста учињено по питању транспорта имовине прогнаних који су решили да се врате – више од 13.000 људи користило је услуге транспорта УНХЦР-а, а нарочито они који су своје породице на тракторима довезли у Србију.

„Два су доминантна начина на које смо ми помагали и даље помажемо избеглицама у Србији – пружамо правну помоћ онима који су решили да се врате, а онима који су решили да остану помажемо да добију држављанство Србије јер је избеглицама за то потребно доста докумената. Такође, ми пружамо помоћ многим невладиним организацијама које раде на решавању правних проблема избеглица, као што је Хуманитарни центар за толеранцију и интеграцију”, истиче Ленард Коцалаинен.

Он такође подсећа да је преко ове агенције Уједињених нација више од 20.000 избеглица отишло у тзв. треће земље – пре свега у САД, Канаду и Аустралију. Говорећи о плановима УНХЦР-а за наредни период, наш саговорник истиче да је помоћ у локалној интеграцији приоритет ове хуманитарне организације, будући да је студија коју су прошле године урадили у колективним центрима на узорку од 1.200 особа показала да је само три одсто њих изразило жељу да се врати у БиХ и Хрватску.

„Ми ћемо бити у могућности да финансијски помажемо локалну интеграцију до краја 2010. године, након чега ће старање о избеглицама морати да преузме Влада Србије и Европска унија из претприступних фондова. УНХЦР данас спроводи своје активности у Србији преко 12 извршних партнера и располаже оперативним буџетом од око седам милиона долара“, закључује Ленард Коцалаинен.

Катарина Ђорђевић