Teško se stiže do Zadra

Zahvaljujući apelu visokog komesara UN za izbeglice Antonija Gutereša, koji je u decembru prošle godine pokrenuo inicijativu za rešavanje pet najtežih produženih izbegličkih situacija u svetu i našu zemlju stavio na listu najugroženijih država, Srbija je pre nekoliko dana od SAD dobila milion dolara za rešavanje problema izbeglica, kaže Lenard Kocalainen, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, u ekskluzivnoj izjavi za „Politiku”.

On ističe da je posle ažuriranja statističkih podataka UNHCR došao do zaključka da u Srbiji trenutno borave 97.203 izbeglice i 206.044 interno raseljene osobe s Kosova i da 91 odsto prognanih živi u centralnom i severnom delu zemlje, dok preostalih devet odsto boravi u južnom delu naše zemlje. Broj izbeglica između 1996. i 2007. godine smanjen je za oko 80 odsto, što je rezultat regionalnog povratka u Hrvatsku i BiH, lokalne integracije u Srbiju i odlaska u takozvane treće zemlje.

„Znatan broj izbeglica vratio se u svoja mesta porekla pre gotovo deset godina, ali problemi u vezi sa imovinskim pitanjima i dalje su veliki u Hrvatskoj. I dok je u Bosni i Hercegovini do početka 2005. godine sva imovina za koju su podneti zahtevi vraćena zakonskim vlasnicima, u Hrvatskoj je povratak privatne imovine skoro završen, ali je problem nerešenih stanarskih prava jedna od glavnih prepreka povratka Srba u urbane sredine”, ističe naš sagovornik.

Na pitanje koliko se izbeglica vratilo u Hrvatsku, Lenard Kocalainen kaže da nije lako dati tačan odgovor, budući da hrvatska vlada barata brojem od 93.000 osoba koje su se vratile, ali je broj osoba koje su zaista rešile da ostanu u Hrvatskoj – dvostruko manji.

„U Hrvatsku su se vratile uglavnom stare osobe, koje su ostvarile pravo na državnu penziju i oni žive u ruralnim područjima zapadne Slavonije, Siska, Like i Dalmacije. Hrvatska vlada navodi podatak da je oko 150.000 kuća obnovljeno posle rata, ali u tu brojku ’ulaze’ i srpske i hrvatske kuće. Postoji još 9.000 zahteva za rekonstrukciju kuća, o kojima još nije odlučeno. Ja sam nedavno obišao područja u Karlovcu i u Zadru, gde su neki povratnici u okviru programa socijalnog stanovanja ostvarili pravo na stambeno zbrinjavanje, i to je pozitivan primer zalaganja Hrvatske kada je u pitanju održiv program povratka izbeglica. Najveće probleme po pitanju povratka imaju osobe koje su živele u Krajini, zbog uništene infrastrukture, u Zadru i u njegovom zaleđu, kao i u Benkovcu, gde je počinjeno dosta ratnih zločina koji nisu zaboravljeni. Međutim, nema sumnje da je danas u Hrvatskoj mnogo pozitivnija atmosfera nego pre deset godina i da hrvatska vlada veoma oštro reaguje kada se dese napadi na Srbe. Naravno da problem nezaposlenosti predstavlja najveću prepreku za povratak mladim ljudima, kao i onima koji su živeli u urbanim zonama”, objašnjava šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji.

Analizirajući izbegličku situaciju u Bosni i Hercegovini, on ističe da postoji raskorak između zvanične statistike i realnosti u kojoj su ljudi prodali stanove i vratili se u Srbiju. Vlada Bosne i Hercegovine nema dovoljno novca za rekonstrukciju svih kuća koje su bile srušene ili oštećene u ratu, a veliku prepreku povratku predstavlja siromaštvo i visoka stopa nezaposlenosti. U Sarajevo se vratio mali broj Srba, a slična je situacija i u ostalim velikim gradovima, ističe naš sagovornik.

Bilansirajući napore koje je UNHCR učinio kada je u pitanju pomoć izbeglicama da se vrate na svoja ognjišta, Kocalainen podseća da je dosta učinjeno po pitanju transporta imovine prognanih koji su rešili da se vrate – više od 13.000 ljudi koristilo je usluge transporta UNHCR-a, a naročito oni koji su svoje porodice na traktorima dovezli u Srbiju.

„Dva su dominantna načina na koje smo mi pomagali i dalje pomažemo izbeglicama u Srbiji – pružamo pravnu pomoć onima koji su rešili da se vrate, a onima koji su rešili da ostanu pomažemo da dobiju državljanstvo Srbije jer je izbeglicama za to potrebno dosta dokumenata. Takođe, mi pružamo pomoć mnogim nevladinim organizacijama koje rade na rešavanju pravnih problema izbeglica, kao što je Humanitarni centar za toleranciju i integraciju”, ističe Lenard Kocalainen.

On takođe podseća da je preko ove agencije Ujedinjenih nacija više od 20.000 izbeglica otišlo u tzv. treće zemlje – pre svega u SAD, Kanadu i Australiju. Govoreći o planovima UNHCR-a za naredni period, naš sagovornik ističe da je pomoć u lokalnoj integraciji prioritet ove humanitarne organizacije, budući da je studija koju su prošle godine uradili u kolektivnim centrima na uzorku od 1.200 osoba pokazala da je samo tri odsto njih izrazilo želju da se vrati u BiH i Hrvatsku.

„Mi ćemo biti u mogućnosti da finansijski pomažemo lokalnu integraciju do kraja 2010. godine, nakon čega će staranje o izbeglicama morati da preuzme Vlada Srbije i Evropska unija iz pretpristupnih fondova. UNHCR danas sprovodi svoje aktivnosti u Srbiji preko 12 izvršnih partnera i raspolaže operativnim budžetom od oko sedam miliona dolara“, zaključuje Lenard Kocalainen.

Katarina Đorđević