Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Предмети од беле земље

Предмети од беле земље

Порцелан је пронађен у Кини, у време династије Танг (618–907 наше ере), а у Европу га први доноси Марко Поло који је у 13. веку, на свом путовању, упознао израду предмета од „беле земље” којима је име дао по једном морском пужу (Porcella). Касније, тек 1708. у потрази за алхемијском рецептуром Ј. Ф. Ботгер проналази европски тврди порцелан. Након овог открића у граду Мајсену у Немачкој, краљ Саксоније Август већ 1710. започиње производњу првог порцелана у Европи, а још важније је да се порцелан из Мајсена и данас сматра најлепшим на свету.

Један од најзначајнијих догађаја у историји мајсенске фабрике је и долазак Ј. Ј. Кандлера 1731. који ће постати њен најпознатији мајстор. Од 1727. до 1750. године мајсенски порцелан доминира Европом, а предмети настали у том периоду могу се сврстати у непревазиђене примерке уметности израде порцелана.

Заштитни знак фабрика је увела 1723. године и састоји се од два укрштена мача (са грба Саксоније), налази се испод глазуре и плаве је боје. Касније због масовне појаве фалсификата уводе се разни додаци у виду тачке између мачева, затим звездице, цртице, различити облици мачева итд. Све ово омогућава зналцима да препознају оригинал и датирају период настанка.

Аутентични комади мајсенског порцелана из 18. и 19. века достижу вртоглаве цене на светском тржишту, које се мере у десетинама хиљада долара. Разлози за то су очигледни јер такво руком сликано уметничко дело из једне епохе, са сложеном и осетљивом технологијом производње и уз све догађаје који смањују број оригинала, може вредети само још више. За српско тржиште може се рећи да није сиромашно порцеланом из Мајсена, јер су наши људи између два рата били врло цењени купци антиквитета, па и овог порцелана, а углавном има комада из 19. века.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.