И даље без трофеја на трави

У сјајном финалу у немачком Халеу, који је по узбудљивости и класи тениса задовољио више од 12.000 непосредних гледалаца и милионски телевизијски аудиторијум, домаћи играч Томи Хас је заслужено савладао Новака Ђоковића са 6:3, 6:7 (4:7), 6:1. Можда је исход могао да буде и друкчији да је наш најбољи тенисер искористио бар једну од четири прилике, а три узастопне, да освоји гем на противников сервис и тако смањи његово вођство на 2:1 у одлучујућем сету. Како су те шансе пропале, Ђоковић је полако почео да се мири с тим да Немца ка победи незадрживо носи игра какву одавно играо није.

Није први пут ове сезоне да наш ас као да клоне духом када не искористи изгледе да одржи корак са супарником. Тако је било и у финалима на мастерсима на шљаци у Монте Карлу и Риму против најбољег тенисера на свету Шпанца Рафаела Надала, а поновило се и у сусрету с Немцем Филипом Колшрајбером на „Ролан Гаросу”. Ту његову поколебаност, која наступи изненада после сјајне игре, ривали су вешто кажњавали, а и Хас, неуздрман пошто је изгубио сет, био је све уверенији да му неће измаћи трофеј у његовом првом финалу на травнатом терену.

Ђоковић је поклекао у одлучујућем дуелу на трави и други пут. Прошле године, у Краљичином клубу у Лондону, на једном од најугледнијих турнира „белог спорта”, изгубио је од Надала, такође у окршају за ураганска узбуђења – 7:6 (8:6), 7:5. Било како било, на традиционалном такмичењу у Халеу, где је играо први пут, имао је пет корисних испита у сусрет Вимблдону (22. јун – 5. јул). Оставио је и пример непоколебљиве воље, када је у другом колу спасио пет меч-лопти против Француза Флорана Сере. Упркос поразу у финалу, сав Ђоковићев напор неће бити узалудан ако заблиста у Свеенглеском крокет и тениском клубу.

Хас је ове године загазио у четврту деценију живота. Због грдних невоља с повредама које су га у најскоријој прошлости одвојиле од терена готово да је био отписан за овакве походе, али се баш пред домаћом публиком преобратио у играча високе класе и сјајног сервиса као када је пре седам година неколико пута био први пратилац тада најбољег тенисера на свету Аустралијанца Лејтона Хјуита. Ђоковић га је победио у једином сусрету ове године са 6:2, 7:6 (7:1). Било је то у трећем колу на мастерсу на тврдој подлози у Индијан Велсу (САД). Хасов препород, међутим, наговештен је касније, а васкрс је могао да се догоди већ на минулом „Ролан Гаросу”. У осмини финала је водио против потоњег шампиона Швајцарца Рожеа Федерера с 2:0 у сетовима.

У финалу у Халеу од почетка се наслућивало да Ђоковића очекују велика искушења. Сервис немачког тенисера је био толико окрутан, да је у првом сету изгубио тек поен кад би пребацио мрежу. Одсудни корак је начинио брејком за вођство с 5:3, искористивши то што Ђоковићу сервис није био поуздан. Немац никако није одустао од непрестане нападачке игре.

Наш тенисер ни у другом сету није дошао до прилике за гем на противнички сервис, али је коренито поправио свој па је тај-брек био све извеснији. И ту је Хасу први пут задрхтала рука. Три пута је начинио двоструку сервис грешку.

– Хас је играо одлично. Имао сам срећу да освојим сет захваљујући његовим дуплим сервис-грешкама. Мечеви у Халеу су ми изузетно корисни уочи Вимблдона, иако још не играм како треба да играм. У финалу сам сервирао веома лоше, дајући противнику сијасет прилика да ме угрози. Често сам деловао одбранашки – казао је Ђоковић, истичући да у Лондону није у првом реду фаворита.

Хас је четврти домаћи победник у Халеу, али први после чак девет година. Трофеј су освајали и Михаел Штих (1994), Николас Кифер (1999) и Давид Принозил (2000), а једно време се на победе претплатио Федерер (2003-2006, 2008), који је овај пут одустао због опојног тријумфализма после „Ролан Гароса”. Хасу је ово 12. титула у каријери, а није изгубио у последњих седам финала (скор 12-9).