Преиспитивање случаја Абу Хамзе

Од нашег дописника
Сарајево – Директор Службе за послове са странцима Драган Мектић потврдио је „Политици” да се, по налогу Суда БиХ, преиспитују неки нови детаљи у случају бившег вође муџахедина у БиХ, Сиријца Имада Ел Хусина, званог Абу Хамза којем је пре две године одузето БиХ држављанство, након чега је одлучено да буде протеран из БиХ. Процес је заустављен из разлога што је Суд БиХ прво потврдио, а онда поништио решење о његовом протеривању. Абу Хамза је пре нешто више од шест месеци, након што је процењено да „представља претњу националним интересима и безбедности земље”, ухапшен и налази се у притвору у Имиграционом центру у Источном Сарајеву у којем ће остати све до коначног решавања његовог статуса.

„Суд БиХ је уважио закључак Уставног суда БиХ о делимичном кршењу људских права Абу Хамзе и Служби за послове са странцима наложио преиспитивање одлуке о протеривању. Ми ћемо пажљиво изанализирати све нове детаље које смо добили, између осталих и оспоравање чињенице да Абу Хамза није осуђиван, мада наша сазнања говоре супротно, након чега ћемо донети одлуку о његовом, евентуалном, удаљавању из БиХ”, објашњава Мектић. Сарајевски медији су више пута извештавали да је „Абу Хамза осуђен за протуправно лишавање слободе двојице Срба који су дошли обићи своје куће у маглајском насељу Бочиња у време када су ово насеље потпуно били запосели муџахедини”.

Суд БиХ поништио је још једно решење Комисије за ревизију одлука о натурализацији страних држављана којим је, такође, Сиријцу, припаднику јединице Армије БиХ „Ел муџахид” и председнику Удружења „Енсарије”, Ејмену Аваду одузето држављанство БиХ. Он је такође, из истих разлога као Абу Хамза, био ухапшен и смештен у Имиграциони центар из којег је ових дана пуштен. „Слобода је слатка, рад Комисије није легалан, БиХ држављанство добио сам као припадник Армије БиХ и нико ми га не може одузети”, поручио је Авад по изласку из притвора. Он брани и свог пријатеља Абу Хамзу и тврди да се „пресуда из 2000. године о његовом осуђивању не може користити као аргумент за протеривање”, јер је та пресуда, како каже, „ избрисана из евиденције, она не постоји”.

Представници из Републике Српске у заједничким институцијама БиХ сматрају да је „Суд БиХ подлегао притисцима и одлучио у корист Сиријаца”, на који начин је срозао и ауторитет Комисије за ревизију одлука о натурализацији страних држављана која је донела решења о одузимању држављанства. Из неких других врло значајних извора стижу упозорења да је кључну улогу у случају двојице Сиријаца одиграо актуелни министар безбедности БиХ Тарик Садовић и да је, управо, његово залагање да се „претња националним интересима и безбедности земље” стави на чекање разлог због којег је амерички амбасадор у БиХ затражио од лидера СДА Сулејмана Тихића да смени Садовића. Он, међутим, пориче било какву везу са натурализованим муџахединима, и каже да „није тачно да их подржава и да се противи њиховом протеривању”. Негира, такође, и тврдње Драгана Мектића да га је звао и упозоравао „ јеси ли свестан шта радиш”, да ли ти „знаш ко је Ејмен Авад?”

Садовић признаје једино то да му је „засметало што није био обавештен о хапшењу”, јер сматра да „ као министар мора знати да се изводи нека акција која може имати озбиљне последице на безбедност земље”. Али, Садовић би, исто тако, морао знати да је земљи у којој је он први „безбедњак” преко потребан либерализован визни режим и да га неће имати све дотле док муџахедини слободно, по тој истој земљи, шеткају.