Осмех уместо шлема у Сењском руднику

Најстарији рудник мрког угља у Србији кроз три и по године ће заоденути ново, чистије рухо. У плану је, наиме, да Сењски рудник и истоимено насеље, двадесетак километара удаљени од Ћуприје, буду претворени у еко-музеј. Уместо шлема са батеријском лампом, чекића и длета, главно оруђе мештана биће осмех и добра туристичка услуга. Чекић и длето ће, наравно, остати, али само као симбол на зелено-црној рударској застави.

Планирано је да трансформацију Сењског рудника у еко-музеј финансира Европска комисија у оквиру регионалног програма за културно и природно наслеђе југоисточне Европе. Пројекат је за сада одобрен, али усвајање детаљног плана и потписивање уговора вредних 1,5 милиона евра очекују се тек на јесен. Како је најавио Борислав Шурдић, начелник Одељења за међународну сарадњу Министарства културе, први радови на терену започеће у априлу следеће године и трајаће две и по године.

Главну атракцију за посетиоце представљаће „Александров поткоп”, рударски тунел дугачак 530 метара, који се налази на дубини од 150 метара испод земље. Поткоп ће бити очишћен и прилагођен за туристе.

Пројекат, на којем су радили стручњаци из Србије, Шведске, Велике Британије, Француске и Грчке, такође предвиђа и оснивање центра за обуку локалног становништва. Мештани ће бити подстицани да производе сувенире, гаје органску храну, беру вргање и своје куће претворе у туристичке смештајне капацитете.

– У плану нам је да повежемо све атракције у ресавском крају, па размишљамо и да оспособимо подземну железницу која би ишла кроз тунел чији би улаз био у Сењском руднику, а излаз код Ресавске пећине – открива Шурдић.

Мештани Сењског Рудника жељно ишчекују тај дан.

– Људи су овде врло оптимистични. Битно је само да почну радови и сигуран сам да ће нам то донети бољитак. Ја бих волео кад би радови већ сутра почели – рекао нам је Зоран Сибиновић, један од запослених у руднику.

Сењски рудник већ век и по снабдева Србију мрким угљем. Захваљујући рудама из овог копа покренута је крагујевачка Тополивница, прва српска модерна фабрика. Такође је значајно утицао на развој тадашњег железничког, али и авио саобраћаја, пошто је први авион произведен у Србији финансирао управо Сењски рудник. Рудник произведе око 45.000 тона угља годишње, што је знатно мање него раније, па се претпоставља да ни експлоатација ове руде неће још дуго трајати.

– Ово место није само део индустријске традиције, већ је уписано и на културну мапу Србије. Сетимо се само Дарка Краљића, који је компоновао „Звиждук у осам”, или филма „Петријин венац”, који је сниман на овој локацији – рекао је министар културе Небојша Брадић приликом недавне посете Сењском Руднику.

Ипак, како је напоменуо шеф делегације Европске уније у Србији Жозеп Љоверас, Сењски Рудник није означен у туристичким водичима Србије. Месташце окружено Кучајским планинама, које броји једва седамсто душа, годишње посети око три хиљаде људи, иако се у непосредној близини налазе Ресавска пећина, водопад Лисине и манастири Раваница и Манасија.

– Управо овај пројекат треба да унапреди туризам у овом крају. Ресавску пећину посети око четрдесет хиљада људи годишње. Циљ нам је, за почетак, да исто толико туриста дође и у Сењски Рудник – каже Борислав Шурдић.

Сенка Кораћ

----------------------------------------------------------

Јапанци одушевљени извозном машином

Најатрактивнији објекат у Сењском руднику тренутно је извозна машина стара 137 година, што је, како кажу радници, чини најстаријом рударском парном машином у свету. Машина, произведена у Аустроугарској, диже и спушта лифтове у рударско окно и није јој потребна електрична енергија пошто ради на водену пару. Један од разлога њене дуговечности су и дрвени зупци који се, кад се поломе, лако замене.

– Недавно нас је посетило неколико Јапанаца који су се, кад су видели ову машину, од одушевљења бацали на колена и хватали за главу. Они једноставно нису могли да верују да тако нешто још увек постоји и, што је најважније, ради – прича Зоран Сибиновић, радник у руднику.