Размаженост убија рибе

Медитеран, море које је миленијумима снабдевало храном нације које су се око њега насељавале, све је сиромашнији рибом. Урбанизација, загађење, климатске промене и нове агресивне врсте нису једина претња рибљем свету Медитерана. Претераном и недозвољеном риболову сада се прикључила и људска размаженост, због које се једна трећина уловљене рибе баца, и то не зато што није добра за јело, већ због тога што њена трговина није довољно исплатива јер више не одговара префињеном укусу данашњег човека чија непца желе само најфинију рибу.

„Ловећи на 400 метара дубине, из мрежа се баца 60 одсто уловљеног, код риболова на 200 метара тај постотак скаче на 90 одсто. У просеку се баца једна трећина улова, четири од 10 уловљених врста више немају тржиште иако је и та риба добра и укусна“, упозорава Анђело Као, биолог са Универзитета у Каљарију, објашњавајући да су два главна разлога за то. Први је што рибари „пуцају“ на најквалитетнију рибу и мекушце па своје бродове не желе да оптерете јефтиним пленом. Други се тиче друштвених, тачније кулинарских навика. Традиционални рецепти у којима је најчешће коришћена „обична“ медитеранска риба, као што су сардине, на пример, данас су заборављени и избачени из кувара, а на њихово место су дошли специјалитети од најфинијих и најскупљих морских врста. Са растом стандарда, укус данашњих становника Медитерана се очигледно изменио и профинио. Међутим, ако се знају подаци које је недавно објавио ФАО – светска агенција УН за исхрану и пољопривреду – у којима стоји да су на глобалном нивоу светске резерве рибе у последњих 30 година спале за 75 одсто, а да је због загађења и климатских промена живот у морима и океанима озбиљно нарушен, мирис реш пржених сардела ускоро може да постане најфинији и најтраженији гастрономски парфем.

Р. Петровић