Razmaženost ubija ribe

Mediteran, more koje je milenijumima snabdevalo hranom nacije koje su se oko njega naseljavale, sve je siromašniji ribom. Urbanizacija, zagađenje, klimatske promene i nove agresivne vrste nisu jedina pretnja ribljem svetu Mediterana. Preteranom i nedozvoljenom ribolovu sada se priključila i ljudska razmaženost, zbog koje se jedna trećina ulovljene ribe baca, i to ne zato što nije dobra za jelo, već zbog toga što njena trgovina nije dovoljno isplativa jer više ne odgovara prefinjenom ukusu današnjeg čoveka čija nepca žele samo najfiniju ribu.

„Loveći na 400 metara dubine, iz mreža se baca 60 odsto ulovljenog, kod ribolova na 200 metara taj postotak skače na 90 odsto. U proseku se baca jedna trećina ulova, četiri od 10 ulovljenih vrsta više nemaju tržište iako je i ta riba dobra i ukusna“, upozorava Anđelo Kao, biolog sa Univerziteta u Kaljariju, objašnjavajući da su dva glavna razloga za to. Prvi je što ribari „pucaju“ na najkvalitetniju ribu i mekušce pa svoje brodove ne žele da opterete jeftinim plenom. Drugi se tiče društvenih, tačnije kulinarskih navika. Tradicionalni recepti u kojima je najčešće korišćena „obična“ mediteranska riba, kao što su sardine, na primer, danas su zaboravljeni i izbačeni iz kuvara, a na njihovo mesto su došli specijaliteti od najfinijih i najskupljih morskih vrsta. Sa rastom standarda, ukus današnjih stanovnika Mediterana se očigledno izmenio i profinio. Međutim, ako se znaju podaci koje je nedavno objavio FAO – svetska agencija UN za ishranu i poljoprivredu – u kojima stoji da su na globalnom nivou svetske rezerve ribe u poslednjih 30 godina spale za 75 odsto, a da je zbog zagađenja i klimatskih promena život u morima i okeanima ozbiljno narušen, miris reš prženih sardela uskoro može da postane najfiniji i najtraženiji gastronomski parfem.

R. Petrović