Обама: Сви вас гледамо

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 16.јуна–Америка остаје уздржана у реаговањима на збивања у Ирану, али већ трећи дан узастопце подиже вербални степен нерасположења према поступцима тамошње власти. „Дубоко сам забринут”, изјавио је данас Барак Обама, који је јуче за свој доживљај употребио блажи израз „дубока узнемиреност”, мада је тада појачао стартни исказ потпредседника Џозефа Бајдена да „постоје сумње у регуларност иранских избора”.

„Дубоку забринутост” шеф Беле куће је пропратио првом одређеном диференцијацијом актера збивања у Исламској Републици. „Догађа се нешто (важно) у Ирану”, где се „доводе у питање антагонистички ставови, каквих је досад било, према међународној заједници, и показује се да тамо има људи који желе већу отвореност, ширу дебату и више демократије”, рекао је, имајући у виду масовне скупове оспоравања званично саопштених резултата гласања. А за насиље примењено против „мирних демонстраната” рекао је да „то није начин на који власти треба да се опходе према народу”.

На разјашњавање позиција Обаму су нагнали и развој догађаја у Ирану, одакле се јављао седморо погинулих, и критике домаћих заговорника „оштријег курса”, који су његово јучерашње обраћање оценили као „округло па на ћоше и циле-миле, уместо да се иранским властима скреше у брк”. Представници „умерености” су, међутим, председников приступ похвалили као промену стила спољне политике да неопходном дозом суздржаности постане ефикаснија, и као примену пословице „тиха вода брег рони”. „Иранско питање” постало је, тако, део унутрашњих препуцавања у САД, док се Обама трудио да Иранце увери да Вашингтон „неће да буде део”– њихових препуцавања. Чини се, пак, да Обама синоћ није рекао ништа што би било ванредно полемично.

У најкраћем, поручио је Иранцима: „Сви (и овде и у другим деловима света) вас гледамо, још не можемо да кажемо шта се заиста збило на изборима јер на њима није било међународних посматрача, али знамо да је право на мирно исказивање различитог мишљења универзално и да оно треба да се уважава, а ми поштујемо ваш суверенитет и нећемо се мешати у ствари о којима ви треба да одлучите”. И шта год показала истрага о резултатима гласања, „не треба проливати крв и спречавати грађане да испоље своје ставове”.

Шеф Беле куће је потврдио да ће његова администрација „и даље тежити снажном, директном дијалогу с Техераном”. А „видећемо чему нас то води”, додао је, уз напомену да се ради о „дипломатији без илузија о Ирану и разликама између две земље”. Прецизирао је такође да је Америци најважније да Техеран не дође у посед атомског оружја и „да буде сигурна да Иран неће извозити терористичке активности”.

Шта ће се даље догађати у односима између две земље? По свему судећи, обе ће настојати да остану при своме. Назире се, стога, наставак великих несклада око суштинског питања–стратешког статуса Ирана: да ли је он реметилац или само део низа промена у међународном поретку, поготову на „проширеном Блиском истоку”.

Изазови су деликатни толико да ће Бела кућа ојачати свој састав, наговештава „Њујорк тајмс”. По тој верзији, садашњи изасланик за Иран Денис Рос узнапредоваће и из Стејт департмента (где је „занемарен”) прећи у председников Савет за националну безбедност.