Obama: Svi vas gledamo

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 16.juna–Amerika ostaje uzdržana u reagovanjima na zbivanja u Iranu, ali već treći dan uzastopce podiže verbalni stepen neraspoloženja prema postupcima tamošnje vlasti. „Duboko sam zabrinut”, izjavio je danas Barak Obama, koji je juče za svoj doživljaj upotrebio blaži izraz „duboka uznemirenost”, mada je tada pojačao startni iskaz potpredsednika Džozefa Bajdena da „postoje sumnje u regularnost iranskih izbora”.

„Duboku zabrinutost” šef Bele kuće je propratio prvom određenom diferencijacijom aktera zbivanja u Islamskoj Republici. „Događa se nešto (važno) u Iranu”, gde se „dovode u pitanje antagonistički stavovi, kakvih je dosad bilo, prema međunarodnoj zajednici, i pokazuje se da tamo ima ljudi koji žele veću otvorenost, širu debatu i više demokratije”, rekao je, imajući u vidu masovne skupove osporavanja zvanično saopštenih rezultata glasanja. A za nasilje primenjeno protiv „mirnih demonstranata” rekao je da „to nije način na koji vlasti treba da se ophode prema narodu”.

Na razjašnjavanje pozicija Obamu su nagnali i razvoj događaja u Iranu, odakle se javljao sedmoro poginulih, i kritike domaćih zagovornika „oštrijeg kursa”, koji su njegovo jučerašnje obraćanje ocenili kao „okruglo pa na ćoše i cile-mile, umesto da se iranskim vlastima skreše u brk”. Predstavnici „umerenosti” su, međutim, predsednikov pristup pohvalili kao promenu stila spoljne politike da neophodnom dozom suzdržanosti postane efikasnija, i kao primenu poslovice „tiha voda breg roni”. „Iransko pitanje” postalo je, tako, deo unutrašnjih prepucavanja u SAD, dok se Obama trudio da Irance uveri da Vašington „neće da bude deo”– njihovih prepucavanja. Čini se, pak, da Obama sinoć nije rekao ništa što bi bilo vanredno polemično.

U najkraćem, poručio je Irancima: „Svi (i ovde i u drugim delovima sveta) vas gledamo, još ne možemo da kažemo šta se zaista zbilo na izborima jer na njima nije bilo međunarodnih posmatrača, ali znamo da je pravo na mirno iskazivanje različitog mišljenja univerzalno i da ono treba da se uvažava, a mi poštujemo vaš suverenitet i nećemo se mešati u stvari o kojima vi treba da odlučite”. I šta god pokazala istraga o rezultatima glasanja, „ne treba prolivati krv i sprečavati građane da ispolje svoje stavove”.

Šef Bele kuće je potvrdio da će njegova administracija „i dalje težiti snažnom, direktnom dijalogu s Teheranom”. A „videćemo čemu nas to vodi”, dodao je, uz napomenu da se radi o „diplomatiji bez iluzija o Iranu i razlikama između dve zemlje”. Precizirao je takođe da je Americi najvažnije da Teheran ne dođe u posed atomskog oružja i „da bude sigurna da Iran neće izvoziti terorističke aktivnosti”.

Šta će se dalje događati u odnosima između dve zemlje? Po svemu sudeći, obe će nastojati da ostanu pri svome. Nazire se, stoga, nastavak velikih nesklada oko suštinskog pitanja–strateškog statusa Irana: da li je on remetilac ili samo deo niza promena u međunarodnom poretku, pogotovu na „proširenom Bliskom istoku”.

Izazovi su delikatni toliko da će Bela kuća ojačati svoj sastav, nagoveštava „Njujork tajms”. Po toj verziji, sadašnji izaslanik za Iran Denis Ros uznapredovaće i iz Stejt departmenta (gde je „zanemaren”) preći u predsednikov Savet za nacionalnu bezbednost.