Аматери хоће у закон о култури

Мада немају сигурне изворе финансирања, две трећине културно-уметничког програма у нашој земљи организују аматери, а само четвртину професионалци. За годину дана аматери у Србији припреме и изведу 800 позоришних представа и одрже скоро седам и по хиљада фолклорних наступа. – Зато се залажемо да се бар један одељак будућег, новог закона о култури посвети аматеризму. Посебно зато што концерти и представе аматера по квалитету не заостају за изведбама професионалаца – каже Слободан Вујовић, секретар Савеза културно-уметничких друштава Београда.

Према његовом мишљењу, ваљало би законом да регулисати обавезу државе да финансијски помаже КУД-ове и да им обезбеђује простор. Овако су, објашњава Вујовић, културно-уметничка друштва препуштена сама себи и зависе од наклоности локалних власти према аматеризму. Када би се законом регулисала ова област, онда би се успоставили стандарди, начела и установиле потребе на целој територији Србије. Не би се догађало да чак и чланови неких веома познатих друштава немају где да вежбају.

– Академско културно-уметничко друштво "Шпанац" нема ни сантиметар квадратни свог простора, иако је друштво основано 1954. године у оквиру Београдског универзитета и има оркестар, театар, хор и играчки ансамбл. "Разбацани" смо на више локација у Београду. "Смештај", наравно, плаћамо. Само изнајмљивање сале за вежбање фолклора месечно стаје 60.000 динара – прича Драго Кецман, директор АКУД-а "Шпанац", друштва које раније није кубурило са простором.

Било је смештено у "Студењаку", одакле га је 1986. године "иселио" ондашњи директор Студентског културног центра Златан Перучић, обећавши члановима Друштва нове и лепше просторије. За будућу дворану "Шпанца" се додуше два пута ударао камен-темељац, али је све остало на томе, а у његове некадашње просторије уселио се ресторан студентске исхране.

"Крсманац", међутим,  нема проблема са просторијама, иако је и он потекао са Београдског универзитета.

– АКУД "Бранко Крсмановић" датира од 1946. године, али је заправо наследник Академског певачког друштва "Обилић", основаног 1884. године на тадашњој Великој школи (садашњи Универзитет у Београду). Зато смо 1990. вратили нашем хору старо име "Обилић" – истиче Зоран Дмитровић, генерални секретар "Крсманца".

Тако заправо "Крсмановић" ове године прославља 123 године постојања. Од његовог хора старије је само Прво београдско певачко друштво, заправо хор при Патријаршији. Академско позориште у оквиру "Крсманца" основано је знатно касније – 1922. године, а Ансамбл народних игара и песама настао је тек после Другог светског рата, тачније 1946.

Просторије "Крсманца" се налазе у Балканској 4, у најужем центру Београда. Реч је о простору општине Стари град који им је преко Београдског универзитета дат на коришћење. Али за новац неопходан за инструменте, ношње, турнеје и друге потрепштине сналазе се на разне начине, као и остала аматерска друштва. Пријављују своје програме на конкурсе Секретаријата за културу Скупштине града Београда и Министарства културе. Део новца стиже од спонзора и донатора, а нешто и сами зараде. Рецимо, кроз продају улазница.

"Стоту" је превалило и Културно-уметничко друштво "Абрашевић" које је уз "Војводу Катића", "Јединство" и "Крсманац" једно од најстаријих аматерских друштава у Србији. Сада броји око 1.200 чланова. Настало је 1905. као резултат идеје да се радничка класа у Србији просветли. Директор "Абрашевића" Милан Андријанић подсећа да је 1903. године на овим просторима наступила диктатура и да су се кроз рад у друштвима људи окупљали.

Све је кренуло од говорног хора и позоришта. Први генерални секретар и један од оснивача друштва био је Димитрије Туцовић. Име је друштво добило по револуционарном песнику Кости Абрашевићу, који је умро млад, у 19. години, а симболизовао је слободоумност тога доба. Занимљиво је да су у "Абрашевићу" вежбе фолклора са децом почеле још 1913, мада је сам фолклор у нашој земљи експанзију доживео тек после Другог светског рата.  

Четири деценије постојања управо је прославило Културно-уметничко друштво "Димитрије Котуровић", које се налази у Раковици у склопу Центра за културу те општине. Настало је, подсећа Саша Бајић, управник "Котуровића", спајањем секција и група по радним организацијама и школама, а пре свега сједињавањем друштава "Радоје Дакић" и "21. мај" у Раковици. Оснивач новонасталог друштва био је Социјалистички савез радног народа. "Котуровић" се данас налази међу првих десет друштава у Србији.

Рејтинг друштава се одређује према њиховом пласману на фестивалима. У нашој земљи сада има око 700 културно-уметничких друштава која броје више од 350.000 чланова.

– Рачуна се да је у модерној историји аматеризам почео да се негује од 19. века. У Србији су се друштва организовала по узору на такозвану руску школу, а у Русији су најпре почела да се јављају певачка друштва – образлаже за наш лист Слободан Вујовић, секретар Савеза културно-уметничких друштава Београда.