Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Приватизација 13 бања

Специјална болница "Меркур" у Врњачкој Бањи (Фотодокументација Туристичке организације Србије)

После више година ишчекивања коначно ће специјалне болнице, у јавности познатије као рехабилитациони центри, бити приватизоване. За сада је извесно да неће бити потпуне продаје ових установа, већ само такозваног вишка капацитета. Како је Влада Србије пре неколико дана утврдила од 7.288 лежајева у специјалним болницама око 3.500 је "технолошки вишак".
На списку се налази 13 медицинских центара у српским бањама, а као вишак капацитета поред лежајева су и разни објекти и земљишта. Тако су на овом списку сигурно три најатрактивнија објекта – Специјална болница "Меркур" у Врњачкој Бањи, Специјална болница "Бања Ковиљача" и Специјална болница "Златибор" познатија у јавности као "Чигота".

Поред њих на списку су и специјалне болнице "Златар", "Врдник", "Жубор" – Куршумлија, "Рибарска Бања", "Нишка Бања","Гејзер" – Сијаринска Бања, "Бујановац", "Врдник" и "Сокобања" . Поред њих је издвојено одељење "Врмац – Прчањ" у Црној Гори који припада Институту за рехабилитацију – Београд. 

Зорица Павловић из Министарства здравља истиче да се не ради о приватизацији, већ о вишковима капацитета које поседују ове болнице.

"Ради се само о поступку решавања вишка капацитета који нису неопходни за рад ових установа, а један од метода је и приватизација", каже Зорица Павловић.

Концепт одређивања вишка капацитета биће урађен за сваки бањски центар, а водиће се рачуна и о потреби самих болница, али и о њиховом значају за регионални развој. У тендерској документацији за сваку појединачну болницу биће дате и обавезе нових власника, које ће се између осталог односити и на цене боравка.

Велику дилему за српске бање представљало је и питање изворишта вода и других природних фактора, јер се као опасност помињала и могућност да будући власник РХ центра "у мираз" добије и извор лековите воде или налазиште медицинског блата.

"Изворишта минералних вода су заштићена Законом о концесијама и они су власништво државе и могу бити искључиво дати на концесију", истиче Зорица Павловић.

За сада се зна да се неће у првој фази приватизације наћи четири специјалне болнице из Војводине, које су у власништву ове покрајине. То су болнице у Меленцима, Кањижи, Старом Сланкамену и Апатину. Једино је Врдник ушао у "први круг приватизације".

У Удружењу бањских и климатских места Србије још пре два месеца су упозоравали на последице продаје капацитета, захтевајући да се претходно испуне одређени услови. Тако Владан Вешовић, секретар овог удружења, истиче да је неопходно претходно донети нови закон о бањама, као и да је потребна стратегија развоја бањског туризма у Србији.

Према Вешовићевој оцени, приликом приватизације специјалних болница треба имати у виду и досадашња искуства с продајом хотелских предузећа у овим бањама, од којих многа и нису била успешна.

У појединим местима Србије управо су ови РХ центри били основ развоја локалних средина и омогућавали запошљавање становништва. Како истиче др Никола Сремчевић, председник Групације бањских центара у Привредној комори Србије и директор СБ "Бања Ковиљача", таква пракса може у будућности да изазове поремећаје у развоју појединих места.

"Знатно је боље да угоститељство носи развој у тим местима, а не до то буду специјалне болнице", истиче Сремчевић.

За сада је једино извесно да је коначно започео процес промена у бањским центрима који представљају велики и неискоришћени потенцијал Србије. Само за првих десет месеци ове године Србију је посетило два милиона гостију, од којих је тек 15 одсто њих боравило у бањама. Још је поразнији податак да је у структури од укупног броја туриста у 2007. години само један одсто странаца боравило у бањама Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.