Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Privatizacija 13 banja

Специјална болница "Меркур" у Врњачкој Бањи (Фотодокументација Туристичке организације Србије)

Posle više godina iščekivanja konačno će specijalne bolnice, u javnosti poznatije kao rehabilitacioni centri, biti privatizovane. Za sada je izvesno da neće biti potpune prodaje ovih ustanova, već samo takozvanog viška kapaciteta. Kako je Vlada Srbije pre nekoliko dana utvrdila od 7.288 ležajeva u specijalnim bolnicama oko 3.500 je "tehnološki višak".
Na spisku se nalazi 13 medicinskih centara u srpskim banjama, a kao višak kapaciteta pored ležajeva su i razni objekti i zemljišta. Tako su na ovom spisku sigurno tri najatraktivnija objekta – Specijalna bolnica "Merkur" u Vrnjačkoj Banji, Specijalna bolnica "Banja Koviljača" i Specijalna bolnica "Zlatibor" poznatija u javnosti kao "Čigota".

Pored njih na spisku su i specijalne bolnice "Zlatar", "Vrdnik", "Žubor" – Kuršumlija, "Ribarska Banja", "Niška Banja","Gejzer" – Sijarinska Banja, "Bujanovac", "Vrdnik" i "Sokobanja" . Pored njih je izdvojeno odeljenje "Vrmac – Prčanj" u Crnoj Gori koji pripada Institutu za rehabilitaciju – Beograd. 

Zorica Pavlović iz Ministarstva zdravlja ističe da se ne radi o privatizaciji, već o viškovima kapaciteta koje poseduju ove bolnice.

"Radi se samo o postupku rešavanja viška kapaciteta koji nisu neophodni za rad ovih ustanova, a jedan od metoda je i privatizacija", kaže Zorica Pavlović.

Koncept određivanja viška kapaciteta biće urađen za svaki banjski centar, a vodiće se računa i o potrebi samih bolnica, ali i o njihovom značaju za regionalni razvoj. U tenderskoj dokumentaciji za svaku pojedinačnu bolnicu biće date i obaveze novih vlasnika, koje će se između ostalog odnositi i na cene boravka.

Veliku dilemu za srpske banje predstavljalo je i pitanje izvorišta voda i drugih prirodnih faktora, jer se kao opasnost pominjala i mogućnost da budući vlasnik RH centra "u miraz" dobije i izvor lekovite vode ili nalazište medicinskog blata.

"Izvorišta mineralnih voda su zaštićena Zakonom o koncesijama i oni su vlasništvo države i mogu biti isključivo dati na koncesiju", ističe Zorica Pavlović.

Za sada se zna da se neće u prvoj fazi privatizacije naći četiri specijalne bolnice iz Vojvodine, koje su u vlasništvu ove pokrajine. To su bolnice u Melencima, Kanjiži, Starom Slankamenu i Apatinu. Jedino je Vrdnik ušao u "prvi krug privatizacije".

U Udruženju banjskih i klimatskih mesta Srbije još pre dva meseca su upozoravali na posledice prodaje kapaciteta, zahtevajući da se prethodno ispune određeni uslovi. Tako Vladan Vešović, sekretar ovog udruženja, ističe da je neophodno prethodno doneti novi zakon o banjama, kao i da je potrebna strategija razvoja banjskog turizma u Srbiji.

Prema Vešovićevoj oceni, prilikom privatizacije specijalnih bolnica treba imati u vidu i dosadašnja iskustva s prodajom hotelskih preduzeća u ovim banjama, od kojih mnoga i nisu bila uspešna.

U pojedinim mestima Srbije upravo su ovi RH centri bili osnov razvoja lokalnih sredina i omogućavali zapošljavanje stanovništva. Kako ističe dr Nikola Sremčević, predsednik Grupacije banjskih centara u Privrednoj komori Srbije i direktor SB "Banja Koviljača", takva praksa može u budućnosti da izazove poremećaje u razvoju pojedinih mesta.

"Znatno je bolje da ugostiteljstvo nosi razvoj u tim mestima, a ne do to budu specijalne bolnice", ističe Sremčević.

Za sada je jedino izvesno da je konačno započeo proces promena u banjskim centrima koji predstavljaju veliki i neiskorišćeni potencijal Srbije. Samo za prvih deset meseci ove godine Srbiju je posetilo dva miliona gostiju, od kojih je tek 15 odsto njih boravilo u banjama. Još je porazniji podatak da je u strukturi od ukupnog broja turista u 2007. godini samo jedan odsto stranaca boravilo u banjama Srbije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.