Политички коректно гориво

Време јевтине хране у свету је прошлост. Великих поскупљења било је у прошлој години због чега постаје све теже да се истовремено постигне економски раст и ниска стопа инфлације. Ако у томе има нека добра ствар, то је да ће скупља храна утицати на смањење гојазности, као и на укупну промену навика у исхрани.
Ово, наравно, важи за богатија друштва. Последице ће сносити сиромашне земље у којима више цене хране узрокују повећање глади и потхрањености.
Многе сиромашне земље су нето увозници хране, као оне у подсахарској Африци. У некима од њих најсиромашнији троше 70 одсто и више свог буџета на храну. Чак трећина становништва подсахарске Африке је, према Организацији за храну и пољопривреду УН, потхрањена. Та пропорција се, иначе, једва променила од 1990. године.

Оно што забрињава је да поскупљење хране неће бити само привремено. Пољопривреда је увек била талац мајке природе и, мада је ове године у Аустралији подбацила жетва пшенице, што је допринело вишим ценама, главни узрок је нешто друго.

Један разлог је економски просперитет у Кини, Индији, другим азијским земљама и Латинској Америци. Како људи постају имућнији, хране се намирницама богатим беланчевинама, месом и млечним производима. Управо због тога расте потрошња житарица за сточну храну, а тај тренд траје већ годинама. Други је што се житарице све више употребљавају у производњи биогорива. САД то подстичу пореским олакшицама и прописаном обавезом употребе овог горива због чега су ове цене драматично увећане. Управо због тога стручњаци ове пореске олакшице називају непромишљеним. Од 2000. године учешће америчких површина под кукурузом које су намењене за производњу етанола повећано је са шест на око 25 одсто, а расте и даље.

Фармери профитирају од већих цена житарица. Такође и инвеститори у рафинерије етанола због његове обавезне употребе, али је нејасно ко све још. Мада је светска производња биогорива утростручена од 2000. године, рачуна се да је она још мања од три одсто горива које се у свету употреби у транспорту. Чак и када би се цела америчка производња кукуруза прерадила у етанол, она би, према једној студији, заменила само 12 одсто америчког горива које се користи.

Биогориво је постало политички модерно јер "комбинује" корист коју остварују фармери са популарним циљевима као што су повећање енергетске сигурности и смањење глобалног загревања. Нажалост, овај брак је измишљен. Не само због мале уштеде горива, већ и због користи за животну средину. Због све већих захтева за биогоривом подстиче се сеча шума у земљама у развоју. На пример, у Индонезији секу шуму да би повећали производњу палминог уља.

Ове последице нису неочекиване. Нова генерација "целулозног" горива направљеног од траве, биљних отпадака, као и оног од дрвета, донеће користи, али на штетне ефекте на кукурузу заснованог етанола свет је већ навикао. Зато државна помоћ овој производњи одражава небригу и цинично манипулисање вредним јавним циљевима у себичне сврхе.

Ј. Р.