Politički korektno gorivo

Vreme jevtine hrane u svetu je prošlost. Velikih poskupljenja bilo je u prošloj godini zbog čega postaje sve teže da se istovremeno postigne ekonomski rast i niska stopa inflacije. Ako u tome ima neka dobra stvar, to je da će skuplja hrana uticati na smanjenje gojaznosti, kao i na ukupnu promenu navika u ishrani.
Ovo, naravno, važi za bogatija društva. Posledice će snositi siromašne zemlje u kojima više cene hrane uzrokuju povećanje gladi i pothranjenosti.
Mnoge siromašne zemlje su neto uvoznici hrane, kao one u podsaharskoj Africi. U nekima od njih najsiromašniji troše 70 odsto i više svog budžeta na hranu. Čak trećina stanovništva podsaharske Afrike je, prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu UN, pothranjena. Ta proporcija se, inače, jedva promenila od 1990. godine.

Ono što zabrinjava je da poskupljenje hrane neće biti samo privremeno. Poljoprivreda je uvek bila talac majke prirode i, mada je ove godine u Australiji podbacila žetva pšenice, što je doprinelo višim cenama, glavni uzrok je nešto drugo.

Jedan razlog je ekonomski prosperitet u Kini, Indiji, drugim azijskim zemljama i Latinskoj Americi. Kako ljudi postaju imućniji, hrane se namirnicama bogatim belančevinama, mesom i mlečnim proizvodima. Upravo zbog toga raste potrošnja žitarica za stočnu hranu, a taj trend traje već godinama. Drugi je što se žitarice sve više upotrebljavaju u proizvodnji biogoriva. SAD to podstiču poreskim olakšicama i propisanom obavezom upotrebe ovog goriva zbog čega su ove cene dramatično uvećane. Upravo zbog toga stručnjaci ove poreske olakšice nazivaju nepromišljenim. Od 2000. godine učešće američkih površina pod kukuruzom koje su namenjene za proizvodnju etanola povećano je sa šest na oko 25 odsto, a raste i dalje.

Farmeri profitiraju od većih cena žitarica. Takođe i investitori u rafinerije etanola zbog njegove obavezne upotrebe, ali je nejasno ko sve još. Mada je svetska proizvodnja biogoriva utrostručena od 2000. godine, računa se da je ona još manja od tri odsto goriva koje se u svetu upotrebi u transportu. Čak i kada bi se cela američka proizvodnja kukuruza preradila u etanol, ona bi, prema jednoj studiji, zamenila samo 12 odsto američkog goriva koje se koristi.

Biogorivo je postalo politički moderno jer "kombinuje" korist koju ostvaruju farmeri sa popularnim ciljevima kao što su povećanje energetske sigurnosti i smanjenje globalnog zagrevanja. Nažalost, ovaj brak je izmišljen. Ne samo zbog male uštede goriva, već i zbog koristi za životnu sredinu. Zbog sve većih zahteva za biogorivom podstiče se seča šuma u zemljama u razvoju. Na primer, u Indoneziji seku šumu da bi povećali proizvodnju palminog ulja.

Ove posledice nisu neočekivane. Nova generacija "celuloznog" goriva napravljenog od trave, biljnih otpadaka, kao i onog od drveta, doneće koristi, ali na štetne efekte na kukuruzu zasnovanog etanola svet je već navikao. Zato državna pomoć ovoj proizvodnji odražava nebrigu i cinično manipulisanje vrednim javnim ciljevima u sebične svrhe.

J. R.