Запослени дужни три плате

Сваки становник Србије, у овом тренутку, банкама дугује 474 евра, наравно у просеку, јер нису сви ушли у кредитни "загрљај". Задуженост по запосленом је двоструко виша и износи тачно 1.017 евра. Ови подаци показују да сваки запослени, уз просечна српска примања од око 350 евра, дугује готово три месечне плате. Ипак, житељи Србије, ако се упоредимо са земљама у окружењу, нису презадужени. Напротив, задуженост је релативно ниска, а грађани углавном редовно измирују дуговања. Укупан дуг, заједно с предузетницима и правним лицима, по основу банкарских кредита последњег дана новембра је достигао 847,08 милијарди динара, док је крајем прошле године износио 616,62 милијарди динара. То показује да је задуженост грађана у овој години повећана реално за око 20 одсто а номинално за 37,4 процента.

Укупан дуг према банкама, као и висок степен отплате, указује да нисмо у зони критичне задужености, а Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, уверен је да тај праг неће бити прекорачен јер Народа банка помно прати све кредите и брзо реагује. Уз то, извештаји о кредитној способности грађана и предузећа из Кредитног бироа дају ефекте.

Интерес за готовинске кредите успорио се у последња три месеца, посебно после летошње велике експанзије, па чак и стагнира, каже Дугалић. Насупрот некада најпопуларнијим кеш кредитима, сада су стамбени зајмови као и они за адаптацију стана све траженији.

Дугалић је оценио да је добро што се повећава број грађана који узимају стамбене кредите, јер они пружају велике могућности посебно младим брачним паровима да реше стамбени проблем, а уједно подстичу и раст појединих привредних сектора.

Позајмице по текућем рачуну, којима годинама покривамо "рупе" у  кућном буџету, као да губе битку пред кредитним картицама. Како прецизира Раде Бачковић, руководилац Кредитног бироа, до сада је издато нешто преко милион кредитних картица, док их је на почетку године било 807.000. Све је више и корисника тих картица, тренутно их има 848.496.

Вара се онај ко мисли да наши грађани нису одговорни дужници. Чак су уреднији у враћању обавеза него предузетници и предузећа. То потврђује и податак Кредитног бироа: само 1,2 одсто грађана касни код отплате рата. Код фирми и предузетника тај проценат је нешто виши, 5,1 одсто, односно 2,8 одсто.

Пре него што одобре кредит банке, иначе, захтевају извештај Кредитног бироа који садржи податке о бонитету грађана и предузећа. Од почетка рада бироа па до сада оне су повукле пет милиона извештаја. Све промене – почев од одобравања нових кредита, новоиздатих картица или отворених текућих рачуна – редовно се евидентирају. Уколико се деси да подаци нису ажурирани, грађани могу да уложе приговор или примедбу која се одмах решава. До сада је било 9.000 рекламација.