Zaposleni dužni tri plate

Svaki stanovnik Srbije, u ovom trenutku, bankama duguje 474 evra, naravno u proseku, jer nisu svi ušli u kreditni "zagrljaj". Zaduženost po zaposlenom je dvostruko viša i iznosi tačno 1.017 evra. Ovi podaci pokazuju da svaki zaposleni, uz prosečna srpska primanja od oko 350 evra, duguje gotovo tri mesečne plate. Ipak, žitelji Srbije, ako se uporedimo sa zemljama u okruženju, nisu prezaduženi. Naprotiv, zaduženost je relativno niska, a građani uglavnom redovno izmiruju dugovanja. Ukupan dug, zajedno s preduzetnicima i pravnim licima, po osnovu bankarskih kredita poslednjeg dana novembra je dostigao 847,08 milijardi dinara, dok je krajem prošle godine iznosio 616,62 milijardi dinara. To pokazuje da je zaduženost građana u ovoj godini povećana realno za oko 20 odsto a nominalno za 37,4 procenta.

Ukupan dug prema bankama, kao i visok stepen otplate, ukazuje da nismo u zoni kritične zaduženosti, a Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, uveren je da taj prag neće biti prekoračen jer Naroda banka pomno prati sve kredite i brzo reaguje. Uz to, izveštaji o kreditnoj sposobnosti građana i preduzeća iz Kreditnog biroa daju efekte.

Interes za gotovinske kredite usporio se u poslednja tri meseca, posebno posle letošnje velike ekspanzije, pa čak i stagnira, kaže Dugalić. Nasuprot nekada najpopularnijim keš kreditima, sada su stambeni zajmovi kao i oni za adaptaciju stana sve traženiji.

Dugalić je ocenio da je dobro što se povećava broj građana koji uzimaju stambene kredite, jer oni pružaju velike mogućnosti posebno mladim bračnim parovima da reše stambeni problem, a ujedno podstiču i rast pojedinih privrednih sektora.

Pozajmice po tekućem računu, kojima godinama pokrivamo "rupe" u  kućnom budžetu, kao da gube bitku pred kreditnim karticama. Kako precizira Rade Bačković, rukovodilac Kreditnog biroa, do sada je izdato nešto preko milion kreditnih kartica, dok ih je na početku godine bilo 807.000. Sve je više i korisnika tih kartica, trenutno ih ima 848.496.

Vara se onaj ko misli da naši građani nisu odgovorni dužnici. Čak su uredniji u vraćanju obaveza nego preduzetnici i preduzeća. To potvrđuje i podatak Kreditnog biroa: samo 1,2 odsto građana kasni kod otplate rata. Kod firmi i preduzetnika taj procenat je nešto viši, 5,1 odsto, odnosno 2,8 odsto.

Pre nego što odobre kredit banke, inače, zahtevaju izveštaj Kreditnog biroa koji sadrži podatke o bonitetu građana i preduzeća. Od početka rada biroa pa do sada one su povukle pet miliona izveštaja. Sve promene – počev od odobravanja novih kredita, novoizdatih kartica ili otvorenih tekućih računa – redovno se evidentiraju. Ukoliko se desi da podaci nisu ažurirani, građani mogu da ulože prigovor ili primedbu koja se odmah rešava. Do sada je bilo 9.000 reklamacija.