Тролови и бебе

У давна времена у Шведској су родитељи децу жарили ватром како би утврдили да ли је уместо њиховог мезимчета трол подметнуо „тролића”, а данас би за такав „традиционални излет” били награђени са мало робије и „мало више одузимања деце”.

Митска бића северне земље, дакле, могу данас опуштеније да „раде”, јер, ако се у предања може поуздати, строги закони и њих штите. Ево, рецимо, трол више не мора да брине да ли ће његово младунче бити откривено у људској породици. Ова бића од давнина су замењивала људску децу својом, јер су желела да им потомци сазревају уз шведски стандард. Кад би одрасли, враћали су их у свој свет, а људска породица тек тад би открила превару. Раније се „сумњиво дете” прљило пламеном – ако је заиста била реч о „кукавичјем јајету”, мама трол би дотрчала као без душе да спаси своје младунче. Тако су „Шведе” некада на време враћале своју децу. А данас, било да је мали трол или мали човек, детету не сме длака да фали са главе.

Дакле, у Шведској не важи оно „батина је из раја изашла”, а ни у Срба омиљене и високоцењене васпитне ћушке се не препоручују. Ако се и по томе разликују, има бар нешто што је заједничко нама и Швеђанима – богата, живописна митска бића.

Имају северњаци и пријатнијих бића од тролова који су похлепни, ружњикави, репати и носати. На пример, шумска нимфа је према легенди најлепша жена у Шведској. Е, сад, добро би било када би и ова заштитница дивљих животиња, са којом сваки успешан ловац мора имати добре односе, размишљала као и остале Швеђанке. Наиме, у земљи поларних ноћи не сматрају преваром односно неверством ако удата дама води љубав са странцем. Ако такво уверење има и господарица шведских шума, нема разлога да мушкарци широм света много размишљају, већ још данас – пут под ноге. Јер осим легендарне лепоте која мора да се види, има на северу шта и да се чује.

Дакле, уколико се може поуздати у шведске бајке, тамо још од почетка дванаестог века постоји мајстор на виолини у поређењу са којим Паганини звучи као гуслар – водени духић. Он не само да је музички надарен, већ га предање описује као згодног и веома еротичног, увек голог мушкарца. Значи, осим странаца и Швеђанке имају чему да се радују у скандинавској земљи, па се чини да тамошњи мушкарци најгоре пролазе. Можда би Срби могли помоћи „северној браћи” и послати им бар накратко вилу Равијојлу, јер су њихове, иако лепе, мале као длан.