Прекомерно прислушкивање Американаца

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 17. јуна – Милионе Американаца непрописно прислушкују – домаће службе. Тачан број таквих „пресретања” њихових интернетских и телефонских комуникација није утврђен, али законодаваца кажу – на основу двомесечне истраге њихових одбора, да је „већи него што се досад знало”.

Одговорност за прекорачење овлашћења приписује се понајвише Националној безбедносној агенцији (НСА) надлежној за шпијунирање страних, а не домаћих, телекомуникација. Њени представници се бране да до непожељних упада у приватност грађана махом долази „случајно”, због техничких тешкоћа да се, у џунгли и-мејлова и и других далекометних контаката, одвоји „жито од кукоља”.   

Али „неке акције просто боду очи и не могу бити случајне”, изјавио је шеф комитета у Представничком дому за надзор обавештајних служби Раш Холт „Њујорк тајмсу”, где су ексклузивно објављене и остале нове појединости о спорним прислушним поступцима. Само мали број конгресмена, међутим, може да оспори рапорте НСА, јер се недовољно разумеју у сложену технику, додаје Холт.

Ни техника, рекло би се, не разуме довољно саму себе. Није у стању, како кажу експерти, да на високофреквентним интернетским везама прецизно разлучи сумњив од обичног контакта. 

А и прописи изгледају „шупљикави”. Законом је, наиме, дозвољено да НСА „пресретањем” прикупља податке о суграђанима, али само ако су они „случајни продукт” истраге над појединцима за које се „основано верује” да су странци.

Многи странци користе, међутим, овдашње интернетске провајдере па док прате страну и-мејл адресу, агенти „не знају” да ли порука с ње иде некоме у САД, кажу поједини надлежници. „Грешке су могућне, а кад их откријемо, исправљамо их”, каже портпаролка дирекције за обједињавање рада свих 16 овдашњих обавештајних служби.

НСА може да прислушкује комуникације Американаца ако сумња да су повезани с међународним тероризмом и ако добије дозволу Суда за обавештајни надзор „али“ се верује да и прекорачује добијена овлашћења, наводи „Тајмс”. Поједини конгресмени мисле да су непотребна прислушкивања прекомерна, да „права грађана нису довољно заштићена” и поред низа предузетих мера за усклађивање личних слобода и потреба борбе против тероризма, технологије и параграфа…

Док контрадикције опстају, повећана је нелагодност грађана. Јер могло би да им се догоди да им приватни па и врло поверљиви разговори, а по државу безопасни, буду „евидентирани”, а онда можда и коришћени за „друге сврхе”…

М. П.