Интервентне мере за медије пред владом

Од новца који је Европска инвестициона банка спремна да одобри Србији за савладавање економске и финансијске кризе штампани медији могли би да рачунају на 10, а електронски између 20 и 30 милиона евра. Потпредседник српске владе Божидар Ђелић, после разговора са представницима ЕИБ-а у Луксембургу, напоменуо је да је то „неутрална мера која не фаворизује било који лист или електронски медиј, него на исти начин третира све и остварује се у дијалогу с пословним банкама”.

Када би, ко и под којим условима могао да рачуна на наведена средства?

– О карактеру тих кредита и другим појединостима не знамо још ништа. Чекамо да влада упути неко појашњење, али пре свега очекујемо пакет мера који је најавило Министарство културе и који би требало да буде познат до краја ове недеље. Што се тиче помоћи медијима у кризи, Министарству је дато мноштво предлога, а међу њима је и захтев медијске индустрије да се ослободе ПДВ-а. Шта ће од тога бити прихваћено не знамо – каже Светозар Раковић, генерални секретар Независног удружења новинара Србије.

– Износ од 30 до 40 милиона евра штампаним и електронским медијима била би значајна подршка јер су повољни кредити са ниским каматама добро решење. Како је далеко више заинтересованих медија него што покрива та сума, морала би да се формира комисија која би проценила и могућност медија да те кредите врате. Можда би део тог новца од ЕИБ-а могао да оде и за фондове за очување радних места, за помоћ приликом запошљавања хонорараца, докуп радног стажа... – каже Нино Брајовић, овлашћени представник радне групе за питања професије коју чине представници оба новинарска удружења и синдиката за подршку медијима у кризи.

Детаља о најављеном новцу нема ни Министарство културе.

– Ако је реч о средствима које одобрава ЕИБ, претпостављам да су тиме дефинисани и услови за те кредите и у складу са тим биће дефинисани и услови за коришћење тих средства на домаћем терену. Тек када се буде знало да ли ће та средства дефинитивно бити одобрена и под којим условима, бићемо у могућности да дефинишемо критеријуме по којима би се средства распоређивала – каже Наташа Вучковић-Лесендрић, помоћница министра културе за медије.

– Наше министарство је упутило влади предлог пакета мера за интервентну помоћ медијима у којима смо поред осталог предложили смањење накнада које емитери плаћају Републичкој радиодифузној агенцији и Агенцији за телекомуникације, царинске олакшице за репроматеријал за штампане медије, као и нека додатна средства из постојеће буџетске резерве. Реч је о мерама чији ће се први ефекти осетити у нерадних месец дана. Али нећемо стати на томе – каже помоћница министра за медије и напомиње да сем ове интервентне помоћи Министарство припрема и други пакет мера који захтева више времена а поред осталог предвиђа и измене закона о оглашавању.

Што се тиче смањења ПДВ-а за које се залаже медијска индустрија, напомиње да је Министарство и то предложило влади али „анализом постојећег стања дошло се до сазнања да за тако нешто нема простора”.

Марија Петрић

----------------------------------------------------

Кредити за мале и средње медије

Влада ће сугерисати банкама да део средстава из кредитне линије ЕИБ за мала и средња предузећа усмери у медије

Влада Србије ће сугерисати банкама посредством којих ће се реализовати већ уговорена и недавно потписана кредитна линија Европске инвестиционе банке „Апекс 3” за подршку малим и средњим предузећима, да омогуће да део тих средства користе и штампани и електронски медији. То ће бити једна из пакета мера за помоћ српским медијима како би лакше пребродили кризу, а који би требало да буде усвојен овог или наредног четвртка, потврдио нам је јуче Горан Радосављевић, економски саветник за европске интеграције у кабинету потпредседника владе Божидара Ђелића.

Када би, колико и који медији могли да очекују новца из квоте од 250 милиона евра, колико износи ова кредитна линија, нико засигурно не може да каже. Радосављевић рачуна да би то могло да буде на јесен, под условом да се ратификација недавно потписаног уговора о овом зајму, заврши пре летње паузе. Уговор ће иначе, тек ове или следеће недеље, бити прослеђен из владе на потврду скупштини, уз захтев да се о томе изјасни по хитном поступку. Уколико овај закон ухвати летњи ред вожње, средства би могла да почну да се повлаче у септембру-октобру, а уколико ратификација остане за јесен – тек крајем године.

Међутим, медији, од укупне своте, бар према Ђелићевим прекјучерашњим најавама могу да рачунају на 30-40 милиона евра (10 милиона за штампане и 20-30 милиона за електронске медије). Истина, Радосављевић објашњава да је то само процена на основу података из медија и банака о потребама, односно неликвидности српског медијског сектора.

Мада познаваоци одредби уговора са ЕИБ имају дилему како ће се медији уклопити у уговорене намене овог кредита (инфраструктурни пројекти малог и средњег обима, индустријске инвестиције у области економије енергетике, заштите животне средине...) и страхују да би претходно морала да се изврши пренамена дела средства (што повлачи и анексирање уговора), из кабинета потпредседника Ђелића тврде да за тим неће бити потребе. Да су током боравка у Луксембургу добили потврду ЕИБ да ова средства могу да користе и медији – за инвестиције и рефинансирање дугова– и да постоји веома мали број рестрикција при одобравању средства, попут оних за набавку оружја или пројекте који загађују животну средину.

Српски медији, посебно они најкрупнији, чији су дугови и највећи, тешко да ће моћи да се кандидују за ова средства или блаже речено, мораће да преиспитају да ли уопште вреди да за овај новац куцају на врата банака. Јер, да би неко добио кредит из овог пакета мора задовољити основни услов – да стварно буде мало или средње предузеће – да нема више од 250 запослених. Такође, да би се кандидовало за овај новац то предузеће мора бити „аутономно”: друга компанија не може имати више од 25 одсто власништва у том медијском предузећу, а ако има, онда цела групација, односно оба предузећа не смеју запошљавати више од 250 људи. Ако више од 25 одсто власништва у неком медију припада неком „јавном телу”, рецимо локалној самоуправи, тај медиј може конкурисати само ако је локални буџет мањи од 10 милиона евра и ако општина има мање од 5.000 становника....

Иначе, средства из кредитне линије „Апекс 3” одобраваће се на рок отплате до петнаест година, рачунајући и грејс период до пет година, и уз годишњу камату која према последњим рачуницама износи од 4,5 до шест одсто. Максимални износ и за нове инвестиције и за рефинансирање, који се може повући из ове линије је 12,5 милиона евра.

Весна Јеличић