Крпељи харају престоницом

Београђани који лепо време користе како би уживали у шетњи престоничким парковима, шумама и излетиштима морају бити опрезни да не би, осим доброг расположења, кући донели и малог подстанара – крпеља. Ови паразити који из зеленила за трен ока скоче на одећу, а потом се угнезде и у кожу човека, претећи да му пренесу лајмску болест, загосподарили су зеленим површинама и, према речима стручњака, има их далеко више него прошле године.

Последњих недеља ординације су пуне оних који траже помоћ због „малих напасти”, а чињеницу да се крпељи тврдоглаво одупиру двомесечном запрашивању потврдила је др Нада Мацура, представник за медије Градског завода за хитну медицинску помоћ. Она је истакла да су позиви Београђана који су запатили крпеља све учесталији, нарочито по повратку из природе.

Да сићушни паразити господаре травом, говори и податак да у Саветовалиште за лајмску болест Градског завода за јавно здравље у просеку дневно сврати око десет „жртава”, а исто толико њих помоћ затражи телефонским путем.

– Заиста их има много, а поготову по зеленим површинама које нису редовно одржаване. Ретко ће се десити да крпељ нападне посетиоце централних градских паркова који се свакодневно уређују и контролишу. Зато је опрез посебно неопходан на периферији где се налазе неуређене, влажне ливаде, идеалне за њихово брзо размножавање. Иако ови паразити воле топлоту, њихов највећи непријатељ је сув ваздух. Што има више влаге, то они дуже могу да се задрже на местима одакле нападају своје жртве. На влатима траве или листовима могу да бораве и по 40 сати. Најчешће обитавају у грмљу на висини од један до 1,5 метара – рекла је Невенка Павловић, руководилац саветовалишта, и појаснила да крпељи вребају од почетка пролећа до краја јесени али да у јуну највише нападају.

Авала, Ада Циганлија, Кошутњак, Топчидер, Бојчинска и Звездарска шума рај су за ове досадне паразите. То не значи да не треба бити у приправности и у граду, приликом сваке шетње или лешкарења у трави, јер стручњаци кажу да крпеља дословце има на свакој престоничкој општини. Због тога Секретаријат за заштиту животне средине већ од априла води битку запрашивањем јавних зелених површина.

Беба Грубачевић, помоћница секретара за заштиту животне средине, истиче да сваке године редовно прскају најкритичније локације у граду.

– Од око 8.000 хектара зелених површина предвиђених Оријентационим програмом града за сузбијање крпеља, остало је да обрадимо још само два, три места. Тиме ћемо завршити прву етапу борбе против ових паразита. Следећи ударни период је јесен, али ћемо свакако и у току лета интервенисати како бисмо спречили њихово размножавање. Ипак, не можемо да покријемо сваки зелени простор у овом огромном граду, па апелујемо на суграђане да предузму личне мере заштите – објаснила је Грубачевићева.

Др Иван Алексић, из Завода за биоциде и медицинску екологију, тврди да крпеље треба уништавати готово сваког месеца, јер иако инсектициди на лицу места усмрте „мале напасти”, отров који остане на жбуњу, влатима траве, листовима дрвећа престаје да делује после јаче кише.

– Уколико су крпељи прскани у априлу, третман је неопходно поновити у јуну јер се у супротном паразити, од којих је, како се прича, овог лета 30 одсто заражено лајмском болешћу, опет могу размножити. Они се у сваком случају не могу трајно истребити, због чега је неопходно да сви будемо константно обазриви – поручује др Алексић.

-----------------------------------------------------------

Алкохол и петролеј не убијају крпеље

Стручњаци саветују суграђане да одмах по повратку из природе прегледају цело тело и гардеробу. Убод крпеља не  боли и не пече, па се обично у кожу угнезди неприметно. Одстрањује се пинцетом и лаганим окретањем у било ком смеру. Погрешно је мишљење, како многи сматрају, да их убија премазивање алкохолом или петролејем јер у овом случају паразит сву своју штетну течност убризгава у тело домаћина.

Ј. Цветковић – Љ. Перовић