Krpelji haraju prestonicom

Beograđani koji lepo vreme koriste kako bi uživali u šetnji prestoničkim parkovima, šumama i izletištima moraju biti oprezni da ne bi, osim dobrog raspoloženja, kući doneli i malog podstanara – krpelja. Ovi paraziti koji iz zelenila za tren oka skoče na odeću, a potom se ugnezde i u kožu čoveka, preteći da mu prenesu lajmsku bolest, zagospodarili su zelenim površinama i, prema rečima stručnjaka, ima ih daleko više nego prošle godine.

Poslednjih nedelja ordinacije su pune onih koji traže pomoć zbog „malih napasti”, a činjenicu da se krpelji tvrdoglavo odupiru dvomesečnom zaprašivanju potvrdila je dr Nada Macura, predstavnik za medije Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć. Ona je istakla da su pozivi Beograđana koji su zapatili krpelja sve učestaliji, naročito po povratku iz prirode.

Da sićušni paraziti gospodare travom, govori i podatak da u Savetovalište za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje u proseku dnevno svrati oko deset „žrtava”, a isto toliko njih pomoć zatraži telefonskim putem.

– Zaista ih ima mnogo, a pogotovu po zelenim površinama koje nisu redovno održavane. Retko će se desiti da krpelj napadne posetioce centralnih gradskih parkova koji se svakodnevno uređuju i kontrolišu. Zato je oprez posebno neophodan na periferiji gde se nalaze neuređene, vlažne livade, idealne za njihovo brzo razmnožavanje. Iako ovi paraziti vole toplotu, njihov najveći neprijatelj je suv vazduh. Što ima više vlage, to oni duže mogu da se zadrže na mestima odakle napadaju svoje žrtve. Na vlatima trave ili listovima mogu da borave i po 40 sati. Najčešće obitavaju u grmlju na visini od jedan do 1,5 metara – rekla je Nevenka Pavlović, rukovodilac savetovališta, i pojasnila da krpelji vrebaju od početka proleća do kraja jeseni ali da u junu najviše napadaju.

Avala, Ada Ciganlija, Košutnjak, Topčider, Bojčinska i Zvezdarska šuma raj su za ove dosadne parazite. To ne znači da ne treba biti u pripravnosti i u gradu, prilikom svake šetnje ili leškarenja u travi, jer stručnjaci kažu da krpelja doslovce ima na svakoj prestoničkoj opštini. Zbog toga Sekretarijat za zaštitu životne sredine već od aprila vodi bitku zaprašivanjem javnih zelenih površina.

Beba Grubačević, pomoćnica sekretara za zaštitu životne sredine, ističe da svake godine redovno prskaju najkritičnije lokacije u gradu.

– Od oko 8.000 hektara zelenih površina predviđenih Orijentacionim programom grada za suzbijanje krpelja, ostalo je da obradimo još samo dva, tri mesta. Time ćemo završiti prvu etapu borbe protiv ovih parazita. Sledeći udarni period je jesen, ali ćemo svakako i u toku leta intervenisati kako bismo sprečili njihovo razmnožavanje. Ipak, ne možemo da pokrijemo svaki zeleni prostor u ovom ogromnom gradu, pa apelujemo na sugrađane da preduzmu lične mere zaštite – objasnila je Grubačevićeva.

Dr Ivan Aleksić, iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, tvrdi da krpelje treba uništavati gotovo svakog meseca, jer iako insekticidi na licu mesta usmrte „male napasti”, otrov koji ostane na žbunju, vlatima trave, listovima drveća prestaje da deluje posle jače kiše.

– Ukoliko su krpelji prskani u aprilu, tretman je neophodno ponoviti u junu jer se u suprotnom paraziti, od kojih je, kako se priča, ovog leta 30 odsto zaraženo lajmskom bolešću, opet mogu razmnožiti. Oni se u svakom slučaju ne mogu trajno istrebiti, zbog čega je neophodno da svi budemo konstantno obazrivi – poručuje dr Aleksić.

-----------------------------------------------------------

Alkohol i petrolej ne ubijaju krpelje

Stručnjaci savetuju sugrađane da odmah po povratku iz prirode pregledaju celo telo i garderobu. Ubod krpelja ne  boli i ne peče, pa se obično u kožu ugnezdi neprimetno. Odstranjuje se pincetom i laganim okretanjem u bilo kom smeru. Pogrešno je mišljenje, kako mnogi smatraju, da ih ubija premazivanje alkoholom ili petrolejem jer u ovom slučaju parazit svu svoju štetnu tečnost ubrizgava u telo domaćina.

J. Cvetković – Lj. Perović