Запоседнути бактеријама

Да којим случајем завирите кроз увеличавајуће стакло микроскопа, запрепастили бисте се: непрегледне колоне свакојаких сићушних организама врзмају се амо-тамо по вама! Ко су ти уљези, ако то уопште јесу?

Немојте их унапред осуђивати: ти голим оком невидљиви становници нису – лоши. Напротив, задужени су (и обаваљају) сијасет послова корисних за очување човековог тела у здравом стању. Минулих дана то је угледни часопис „Сајенс” наводећи налазе истраживача Националног института за здравље (САД). Здрава кожа настањена је са, отприлике, хиљаду врста бактерија!

И више од тога: толико су се еволутивно прилагодили да су се у појединим деловима одомаћили, осећајући их на веома прост својим домом или сталним стаништем.

Једне успевају на подлактици, друге напредују у влажном тропском густишу испод пазуха. Ово истраживање је разоткрило да су нас, послужимо се речима призивача духова, запоселе и споља и изнутра. И да то присуство није штетно, као што на први поглед већина помисли; по свему судећи, од битне је важности за свакога.

Да поједноставимо: ми живимо, у ствари, у микробиолошком свету, вероватно не желите да обитавате у стерилном, сматра Ноје Фирер, микробиолог са Универзитета Колорадо у Болдеру, који је проучавао бактерије на човековим рукама.

Обелодањени налази, нема сумње, представљају камен темељац америчког траглачког подухвата (Microbiom Project) у који је уложено 115 милиона долара с циљем да се разврстају бактерије и остали мајушни организми настањени на кожи, у стомаку, носу, устима и вагини. Од готово 600 квадратних сантиметара коже одраслих, сарадници Националног института за здравље усредсредили су се на 20 нарочитих подручја – од замашћених комадића међу обрвама до влажних између ножних прстију – користећи својеврсну метлицу са сакупљање узорака од десеторо расно различитих добровољаца (пола жена, пола мушкараца).

До сада су накупили 112.283 микроорганизма.

Узорци су сврстани према гену, познатом по стручном називу 16S rRNA, који се лако распознаје (идентификује) и свакој бактеријској сорти даје јединствен отисак. Више од половине су припадале једној од три велике групе – једне су рођаке узрочнице акни, друге изазивају дифтерију (азапалење слузокоже душника), а треће су златне стафилококе (Staphylococcus aureus), виновнице бројних зараза отпорних на антибиотике. Овлажена места – као што су пупак и унутрашњи преклоп лакта – имају више од десет пута бактерија по квадратном сантиметру од сувих, попут унутрашњег дела средине подлактице.

Испоставило се, међутим, да се подлактица одликује највећом разноврсношћу – у просеку, 44 код свих испитаника, а најмањом замашћени комадић иза уха – око 15. Истраживачи су се намерно посветили областима повезаним с болестима, као што су екцем и псоријаза, надајући се да ће боље разумети те поремећаје.

Ми, заиста, не знамо шта узрокује кожна оболења, наглашава Џулија Сегре из Националног института за људски геном.

Можда су, размишља Ноје Фирер, још у почетку супарничке врсте одстраниле преовлађујуће. Загонетно је, исто тако, чиме се ови микроби прехрањују јер је извесно да нешто једу. Вероватно прождиру мртве ћелије коже. Ко то, уопште, зна?

На кожи обитава (и преживљава) око сто милијарди појединачних бактерија, и све те гене придодајте човековим којих има приближно 20.000 (људски геном). Микроорганизми, по свему судећи, обављају нешто корисно. Као што је познато, на Земљи бораве три и по милијарде година (можда и дуже); мерено тим временским аршином, човек је и скорашња и последња придошлица.

Да ли је време да заборавимо ратоборни речник којим смо их до сада описивали?