Београд домаћин пет хиљада кардиолога

Београд је добио организацију престижног Европског конгреса о срчаној слабости, који ће се одржати у мају 2012. године. Добијање конгреса је не само успех нашег водећег стручњака за срчану слабост, проф. др Петра М. Сеферовића, већ и читаве београдске кардиолошке школе из које он потиче. Процес кандидатуре трајао је три године уз веома јаку конкуренцију великих метропола и стриктне техничке услове које је Београд са „Сава центром” успео да испуни.

Професор Петар Сеферовић, начелник Кардиологије два, Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије и члан Борда Асоцијације за срчану инсуфицијенцију Европског удружења кардиолога, у интервјуу „Политици” објашњава о каквом конгресу је реч.

– У питању је врхунски међународни састанак највишег ранга, који ће окупити око 5.000 кардиолога. Додељивање његове организације је изузетна част и велико признање за Србију, нашу медицину и кардиологију. Неколико генерација наших кардиолога имало је исти сан о интеграцији у врхунске интернационалне токове. Нове генерације, међутим, могу да ураде више и виде даље, јер стоје на „раменима својих учитеља“.

Шта за нашу кардиологију и за српску медицину значи одржавање оваквог конгреса?

Европски конгрес о срчаној слабости је шанса за активно и још боље укључивање српских кардиолога у европске токове и значајан напредак у овој области. Поред несумњивог едукативног карактера и могућности за стручно усавршавање наших лекара, конгрес ће имати и економски значај за град Београд, који се процењује на око пет милиона евра.

Кардиоваскуларне болести су убица број један у свету, а Србија је после Русије и Украјине по броју умрлих трећа у свету. Какав је значај срчане слабости, као једног од најопаснијих стањау кардиологији, за опште здравље популације?

Због своје масовности и високе смртности, срчана слабост је један од највећих проблема савремене цивилизације. Најчешћи узроци срчане инсуфицијенције су ангина пекторис и инфаркт миокарда, повишен крвни притисак, шећерна болест, болести срчаних залистака и болести срчаног мишића. Она је повезана са видном редукцијом физичког и менталног здравља, што доводи до урушавања квалитета живота болесника. Како пролази време, болест се обично погоршава. Иако неки од болесника преживе више година, прогресија болести је одговорна за укупан морталитет од 10 одсто годишње.

Можемо лида утичемо на измену ситуације?

Нови лекови, унапређена организација збрињавања ових болесника, нове интервентне методе и хируршке интервенције пружају наду да ће у будућности прогноза оболелих од срчане слабости бити боља. Наш главни задатак је побољшање превенције, благовремена и тачна дијагностика и адекватно лечење у раној фази болести.

Колико дуго је срчана инсуфицијенција предмет Вашег интересовања?

У област срчане слабости сам ушао „на мала врата“, преко дугогодишње активности и истраживачког рада у вези са болестима срчаног мишића и перикарда. Темељи овог интереса су постављени деведесетих година за време мог усавршавања у Лондону и Хјустону, где сам имао прилике да сарађујем са тада водећим експертима у овој области. После тога сам на Баyлор колеџу у Хјустону постављен за гостујућег асистент-професора. На основу овог искуства изабран сам у престижни Савет за кардиомиопатије Светске кардиолошке федерације, а касније и у најуже руководство европске радне групе за болести срчаног мишића и перикарда. Последњих десетак година сам интензивирао истраживања везана за дијагностику, а посебно за лечење срчане инсуфицијенције. Од велике је важности активност у области проучавања нових лекова који знатно побољшавају стање болесника. Интернационално признање за ове напоре дошло је 2008. године када сам изабран у Борд Европске Асоцијације за срчану инсуфицијенцију.

Колико је медицина успешна у лечењу овог тешког обољења?

Савремена медицина је у лечењу срчане слабости успешна уколико се оно започне на време или отклони узрок срчаног попуштања. У одмаклим стадијумима, када дође до трајног оштећења срчаног мишића, смртност ових болесника је поредива са тешким формама рака.

Како видите нашу кардиологију у време опште кризе?

Кардиологија је већ деценијама један од најквалитетнијих сегмената српске медицине. То се огледа у високом нивоу стручног рада, брзом увођењу и широкој примени нових, веома ефикасних метода, одличним научно-истраживачким пројектима и активном присуству на интернационалној кардиолошкој сцени. Српски кардиолози су превасходно кроз београдску кардиолошку школу успели да, кроз времена кризе, одрже висок ниво свог рада и наставе да улажу у едукацију младих кадрова који треба да наставе и побољшају оно што је до сада постигнуто.

У„Политици” Вас памте из осамдесетих као младог интернисту који је долазио у нашу амбуланту и лечио запослене. Да ли и данас новинари најугроженији када је реч о срчаним обољењима?

Новинари су последњих година изложени кардиоваскуларним факторима ризика. У условима оштре конкуренције ниво свакодневног стреса којем су изложени је огроман. Зато је неопходно новинаре, као носиоце „високог кардиоваскуларног ризика“, стално подсећати да се корекцијом других штетних навика може у значајној мери смањити ризик за тешке болести. Посебно је важно да не пуше, воде рачуна о исхрани, физичкој активности, али и да иду на редовне, превентивне кардиолошке прегледе, контролишу притисак и када је то потребно, редовно узимају лекове.