Доџ по европским стандардима

Амерички аутомобили нису баш омиљени у Европи. Бије их глас (с правом) да су неекономични, тешки, са огромним моторима, небезбедни и да још по много чему далеко заостају за европским стандардима.

Све је то тачно, али аутомобил на нашем тесту, иако генски американац„” мало је наследних карактеристика задржао из Крајслерове породице. Ради се о реномираном презимену са спортским имиџом  доџ, а име му је авенџер, у преводу - осветник. Имамо, дакле, посла са осветником.

Може ли авенџер да поправи имиџ и освети се онима који багателишу амере„”. По утисцима које носимо са вишедневног теста, на добром је путу.

Ради се о великој лимузини дугој 4.850 мм, значи скоро пет метара, са много унутрашњег простора и сасвим довољно места за чак пет путника. У вожњи делује безбедно, што још појачавају робустан предњи део и спортски заобљени задњи бокови. Иако велики, аутомобил делује складни и лепо.

Да одмах откријемо и тајну: дизајн и још много тога су креација инжењера из Штутгарта, дакле Мерцедеса са којим је Крајслер био више од деценије у браку„”.

После овога, лакше је поверовати да се ради о добро скројеном аутомобилу, којим ће његов власник бити више него задовољан.

Пре свега адут му је робусни дволитарски, четвороцилиндрични дизел агрегат са 140 кс, при 4.000 обртаја, уз обртни момент од 310 Њунтнметара већ при 1750 обртаја. Значи да вуче одмах и то силовито уз нешто повећану буку коју ствара пумпа бризгаљка. Али са убрзањем бука се стишава и при вишим брзинама се не примећује. Томе доприноси и шестостепени мењач, са нешто тврђом ручицом. Убрзање из места до 100 км је за 11.8 секунди, мада у вожњи делује знатно живље, док је максимална брзина тачно 200 км/ч. Сасвим довољно за удобну вожњу на дугим релацијама када се може остварити путна брзина од око 150 - 160 км/ч, нормално, уз ризик да налетите на неку екипу пресретача којих сада има на нашим путевима. У Хрватској, где смо га такође испробали, полиција ову брзину углавном толерише, преко тога не.

(/slika2)Али, најважније када је у питању мотор, јесте чињеница да је изузетно штедљив. У форсираној вожњи, по граду и на различитим путевима, прешли смо више од 400 километара са две трећине резервоара (запремина 64 литара), што су изузетне вредности. Авенџер нам је, дакле, трошио испод девет литара дизела, а повремено је ишао и до бројке од 200 км/ч.

Друга добра ствар је опрема. Мало тога из најновијег арсенала додатне опреме је изостављено. Има аутоматску климу, темпомат, АБС, контролу тракције, стабилизацију, ЕДБ, очитавање притиска у гумама на екрану компјутера и још много тога што вожњу чини удобнијом и безбеднијом.

Није нам се допао унутрашњи дизајн. Много је пластике, сиве боје и грубих изведби„” у односу на европску конкуренцију у средњој класи. Недостаје рафинман који би авенџеру донео додатне поене код избирљивијих купаца.

Али, ове недостатке надокнађује удобном вожњом коју пружа и возачу и путницима. Са међуосовинским растојaњем oд чак 2.765 мм, јасно је да добро подноси лоше путеве, посебно ако је опремљен алуминијумских фелнама и гумама 255/55 R18 као аутомобил на нашем тесту.

У адуте му спада и гаранција од две године уз неограничен број километара, као и сервисни интервал од 15.000 километара.

А да ли би се могао сврстати у категорију вељу фор мани” односно вредност за уложени новац - просудите сами. Цена модела са ознаком ES (виши ниво опреме има модел SXT) је 23.128 евра.