Систем се не може сабљом сећи

Од нашег дописника
Москва, јуна – У једном од извештаја „Фридом хауса” објављеном ових дана, поред уобичајене оцене да је руска власт „ауторитарна”, додаје се и да Русија користи своје богатство и утицај да „подрива глобалну демократију”. То је био један од повода за разговор са Анатолиjем Кучереном, адвокатом, чланом Друштвеног савета, председником организације „Грађанско друштво”, председником Института за демократију и, како га често зову, „адвокатом оних о које се држава огрешила”.

– Тај извештај је за мене сасвим нов. До сада је Русија увек била само ауторитарна. Драго ми је што је моја земља одједном постала тако утицајна у свету. Али нека те оцене остану на савести аутора тог извештаја. То просто није засновано на чињеницама. Мени, као грађанину Русије, и многим интелектуалцима веома су занимљиви демократски процеси који се одвијају у Америци и на Западу. И ако их ми изучавамо, не значи да их подривамо. Уосталом, не мисле ваљда да је Русија измислила неки свој инструмент да замени демократију у тим земљама? „Фридом хаусу” су потребне тако оштре речи на рачун Русије јер ће у противном тешко добити новац за даљи рад. Они тако функционишу.

Сложићете се да им Русија често даје материјал за то.

Наравно. Нама је заиста тешко, земља је велика, и овде заиста није просто. Код нас је највећи проблем што не постоји друштвена контрола власти. Морамо формирати друштво које може да каже свакој власти – стоп, не можеш да пређеш ту границу. Да државни чиновник не постоји да би кршио права других људи, већ да би штитио законе. Сада је најважније пробудити грађанску активност, учинити да људи поверују да могу да утичу на доношење закона, а то значи на своју судбину. Зато ми данас, кроз Друштвени савет, који је основан пре четири године са циљем да контролише друштвене процесе и у коме су многи значајни чланови друштва, почињемо да преносимо ту нову културу. Наравно, свесни смо да постоји огроман отпор тим променама.

И зато је потребно да кад год негде запне, оде премијер или председник и реши проблем?

Логично питање. Ја не сматрам да је то исправно, не мислим да премијер треба да путује по регионима и решава проблеме личних доходака – они не треба ни да постоје. Дужност премијера је да формулише правила, механизме који дозвољавају губернаторима да ефикасно решавају проблеме, и да им нико не смета ни да покажу људске квалитете или квалитете менаџера, административног радника.

У Русији, колико је мени познато, та правила постоје. Постоје и све демократске институције, шта их спречава да функционишу?

Као правник вам могу рећи да је за последњих шест-седам година заиста много урађено у том смислу. Показало се да није довољно, да постоји људски фактор, и да све зависи од конкретног човека, од човека који има у рукама власт. Корупциони процеси просто онемогућавају сваки напредак.

Како објашњавате чињеницу да готово нико не верује да се са корупцијом може изборити?

Да то је истина, зато је данас веома важно да и држава и политичари и јавни радници учине све што је могуће и да покажу да нису сви у власти корумпирани. Постојећи систем просто не можемо преко ноћи да сломимо. Проблем је у главама људи. Ја радим као предавач, шеф катедре Московске академије права, причам са студентима, доктор сам правних наука и од 2001. године имао сам много студената који сада раде у правосудним органима. Они ми веле да је немогуће радити. Кажу, то што сте нам ви предавали је теорија, а у пракси је сасвим другачије. Кад воде истрагу, тврде, морају да се оријентишу на став свог шефа. То је највећа глупост коју сам чуо. Ја их упућујем на закон, а они кажу да ће, у том случају, остати без посла. И то је све.

Значи, нема решења?

Има, али потребно је време да изменимо ту културу, и ми ћемо то урадити, данас, сутра, али ћемо сигурно урадити. И трудићемо се ма колико нас то коштало. Тако мисле и премијер, и председник и Друштвени савет. У једно сам сигуран – сабљом се то не може пресећи. Али се може изменити постепено. Све зависи од моралне климе у сваком конкретном сектору, од лидера. Нама су неопходни лидери – не мислим само председник и премијер, већ људи из друштва који ће на свом искуству показати да постоји у животу нешто што се зове морал. Ја знам да је то веома тешка мисија. Али ако узмемо историју наших предака, Петра Првог и Катарине Велике, на пример, могу да замислим какве су проблеме имали, али они су изменили Русију. Уздам се да ће утицајни, чисти људи радити у том смеру. Зато што репресије, кажњавање, нису излаз. Мора се изменити свест, законима. Мора да оздрави јавно мњење.

-----------------------------------------------------------

Ми смо данас слободни

Којом оценом бисте оценили демократију у Русији – од један до пет?

Три плус. Али не заборавите – у поређењу са Совјетским Савезом, ми смо данас слободни људи, ма шта ко говорио.

Није мало оних који верују да би се чврстом руком, онако како су то чинили Петар и Катарина, брже стигло до циља?

Знам да постоје усијане главе које тако мисле. Али ако се вратимо нашој историји, у којој је заиста много урађено управо у тоталитарним режимима, и за то плаћано људским животима, сигуран сам да нам таква блага не требају.

Љубинка Милинчић