Десет убијених у Техерану

Према извештајима агенција
Техеран – Ирански државни медији пренели су јуче да је још десет особа погинуло у немирима након председничких избора и да су ухапшени ћерка и још четворо рођака бившег председника Акбара Хашемија Расфанџанија, једног од најмоћнијих људи у Ирану. Прошле недеље државна телевизија приказала је Рафсанџанијеву кћерку како се обраћа стотинама присталица опозициног лидера Мир Мосеина Мусавија.

Рафсанџани је ушао у оштар сукоб са Махмудом Ахмадинежадом пре избора, а током изборне кампање председник је њега и његове синове оптужио за корупцију. Рафсанџани се због тога жалио ајатолаху Алију Хамнеију, председнику Савета чувара Исламске револуције (врховног тела у Ирану) и после њиховог разговора оптужбе су престале. Међутим, после јучерашњих хапшења могу се очекивати још већи сукоби између „реформиста” и тврдокорне струје у Савету чувара. Рафсанџани предводи две моћне групе, међу којима Скупштину експерата коју чине високи верски лидери који могу са смене и изаберу врховног верског поглавара.

Државни медији пренели су да је у сукобима у суботу погинуло десет људи, а око сто је повређено када је полиција пендрецима, сузавцем и воденим топовима кренула на демонстранте који оспоравају избор Махмуда Ахмадинежада за председника. Међутим телевизија „Прес” која емитује програм на енглеском у иностранству пренела је да је јуче погинуло 13 људи. Посебно потресан снимак појавио се на сајту „Ју тјуб”, а на њему се види смрт једне девојке, за коју се наводи да се звала Неда и да је имала 16 година. Она је, по тврдњама очевидаца, са оцем пратила суботње демонстрације са веће удаљености када ју је у груди погодио метак. Лекар који се нашао у близини тврди да није могао да је спасе и да је издахнула за мање од два минута.

Улице Техерана јуче су биле мирне.

Најистакнутији ирански дисидентски свештеник, велики ајатолах Хосеин Али Монтазери, позвао је на тродневну националну жалост због Иранаца који су изгубили животе у уличним протестима оспоравајући званичне резултате председничких избора. „Супротстављање захтевима народа је верски забрањено. Позивам од среде на тродневну националну жалост”, навео је Монтазери, један од лидера Исламске револуције 1979. године, у саопштењу објављеном на његовом сајту.

Протести су избили дан после избора одржаних 12. јуна, када је званично објављено да је досадашњи председник Махмуд Ахмадинежад однео убедљиву победу над противкандидатом Мир Хосеином Мусавијем.

Велики ајатолах Монтазери (87) је био изабрани наследник имама Хомеинија пре него што је, после смрти имама 1989. године, пао у немилост и уклоњен са места на које је затим доведен ајатолах Али Хамнеи.

У децембру 1997. године, Монтазери је стављен у кућни притвор након што је отворено критиковао власт Хамнеија. Кућни притвор је укинут 2003. године након шо је то захтевало више од сто посланика иранског парламента.

-----------------------------------------------------------

Ахмадинежад позвао Вашингтон и Лондон да се не мешају

Ирански председник Махмуд Ахмадинежад поручио је САД и Великој Британији да престану да се мешају у унутрашња питања Ирана, док је председник иранског парламента Али Лариџани затражио да се преиспитају односи с Лондоном, Паризом и Берлином. „Због пренагљених коментара нећете бити део круга пријатеља иранског народа. Стога вам саветујем да промените став и престанете да се мешате”, изјавио је Ахмадинежад.

Лариџани је претходно у парламенту позвао на преиспитивање односа с Великом Британијом, Француском и Немачком због, како је рекао, њихових срамних изјава поводом председничких избора у Ирану, известио је ирански државни радио, а пренео Ројтерс. Шеф иранске дипломатије Манучер Мотаки такође је оштро критиковао Велику Британију и друге западне земље, међу којима Француску и Немачку, због њихових коментара о изборима у Ирану, преноси Танјуг.

Вашингтон је прекинуо односе с Техераном после Исламске револуције 1979. године.

-----------------------------------------------------------

Обамина пооштрена уздржаност

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 21. јуна – „Буди уз Иран” – једна је од порука коју су демонстранти испред Беле куће упућивали Бараку Обами, тражећи да се одлучније изјасни у прилог демонстрантима у Техерану. Убрзо потом председник САД је, у досад најоштријем саопштењу о кризи у Исламској Републици, јуче позвао тамошњу „власт да обустави све наслине и неправедне акције против сопственог народа” и да се морају поштовати универзална права слободе окупљања и изражавања”, и да су САД „уз оне који су за примену тих права”.

Овако услађивање ставова, као и несмањене примедбе опозиције да је Обама „још млак”, потврђују да су иранска бурна збивања- све више и део овдашње политичке сцене. Приметно је, притом, да Бела кућа остаје уздржана у оценама исхода тамошњих оспорених резултата избора и да понавља да се не меша у иранске унутрашње ствари, а да се њена реторика постепено заоштрава „у складу” са заоштравањем ситуације „на терену”.    

У практично првом директном обраћању иранским властима, најновијим поводом, Обама им је поручио и да „ако желе поштовање међународне заједнице, онда морају и да поштују достојанство свог народа и да владају усаглашеним а не принудним мерама”. Тон му је, чини се, још и даље више саветодаван него директиван, иако му збивања отежавају остваривање тежње за успостављање дијалога с циљем да се Техеран „одрекне амбиција за прављење атомског оружја” и да „не извози тероризам”.

Републиканска опозиција председнику-демократи пребацује да не даје довољно подршке иранским демонстрантима за свргавање режима кога је Џорџ Буш сврстао у „осовину зла” (са Садамом Хусеином и Северном Корејом) па чак и сугерише да је интервенција САД у Ираку допринела „расту демократског покрета у Ирану”. Обамине присталице и већина неутралних стратега тврде друго: да је инвазија на Ирак ојачала и иранску хијерархију и њену утицај у региону, а да је толерантнији приступ садашњег шефа Беле куће посредно „охрабрио” иранске захтеве за унутрашњу демократизацију и побољшавања односа са САД.

Представници нове администрације уверавају да неће променити садашњи курс „интензивног праћења догађаја, без непосредног уплитања”. И да Обама – како преноси „Вашингтон пост” – потезе одмерава тако да „сачува могућност да с Техераном директно преговара” о стварима које су Американцима тамо најважније- „нуклеарном програму, везама с тероризмом, а и о кооперативности око Авганистана”…

Док опозиција Обами наставља да замера на „неискуству у приступу спољним кризама”, хроничари подсећају да се он управо ослања на искуства. Тојест, да сагледава историјски низ у коме је Америка помогла пуч 1953. којим је свргнут премијер Мохамад Мосадик да би шах Реза Пахлави потом ојачао везе с Вашингтоном али га оне нису спасле „исламске револуције” којом је уместо царевине успостављено теократско устројство, уз прекид дипломатских односа са САД.

Балансирање се, стога, чини – неизбежним. И деликатним- додаје АП, по чијој рачуници је, санкцијама ограничени, четворомесечни извоз САД у Иран готово удвостручен, после Обаминог преузимања председничке дужности, са 51 на 96 милион долара. Испоручиване пољопривредних производа и лекова, Обама је, коментарише се, хтео да покаже да је Америка пријатељ иранског народа али је истовремено, нехотично, тако чинио и услугу техеранским властима у ублажавању тамошњих социјалних проблема…

М. Пантелић