Deset ubijenih u Teheranu

Prema izveštajima agencija
Teheran – Iranski državni mediji preneli su juče da je još deset osoba poginulo u nemirima nakon predsedničkih izbora i da su uhapšeni ćerka i još četvoro rođaka bivšeg predsednika Akbara Hašemija Rasfandžanija, jednog od najmoćnijih ljudi u Iranu. Prošle nedelje državna televizija prikazala je Rafsandžanijevu kćerku kako se obraća stotinama pristalica opozicinog lidera Mir Moseina Musavija.

Rafsandžani je ušao u oštar sukob sa Mahmudom Ahmadinežadom pre izbora, a tokom izborne kampanje predsednik je njega i njegove sinove optužio za korupciju. Rafsandžani se zbog toga žalio ajatolahu Aliju Hamneiju, predsedniku Saveta čuvara Islamske revolucije (vrhovnog tela u Iranu) i posle njihovog razgovora optužbe su prestale. Međutim, posle jučerašnjih hapšenja mogu se očekivati još veći sukobi između „reformista” i tvrdokorne struje u Savetu čuvara. Rafsandžani predvodi dve moćne grupe, među kojima Skupštinu eksperata koju čine visoki verski lideri koji mogu sa smene i izaberu vrhovnog verskog poglavara.

Državni mediji preneli su da je u sukobima u subotu poginulo deset ljudi, a oko sto je povređeno kada je policija pendrecima, suzavcem i vodenim topovima krenula na demonstrante koji osporavaju izbor Mahmuda Ahmadinežada za predsednika. Međutim televizija „Pres” koja emituje program na engleskom u inostranstvu prenela je da je juče poginulo 13 ljudi. Posebno potresan snimak pojavio se na sajtu „Ju tjub”, a na njemu se vidi smrt jedne devojke, za koju se navodi da se zvala Neda i da je imala 16 godina. Ona je, po tvrdnjama očevidaca, sa ocem pratila subotnje demonstracije sa veće udaljenosti kada ju je u grudi pogodio metak. Lekar koji se našao u blizini tvrdi da nije mogao da je spase i da je izdahnula za manje od dva minuta.

Ulice Teherana juče su bile mirne.

Najistaknutiji iranski disidentski sveštenik, veliki ajatolah Hosein Ali Montazeri, pozvao je na trodnevnu nacionalnu žalost zbog Iranaca koji su izgubili živote u uličnim protestima osporavajući zvanične rezultate predsedničkih izbora. „Suprotstavljanje zahtevima naroda je verski zabranjeno. Pozivam od srede na trodnevnu nacionalnu žalost”, naveo je Montazeri, jedan od lidera Islamske revolucije 1979. godine, u saopštenju objavljenom na njegovom sajtu.

Protesti su izbili dan posle izbora održanih 12. juna, kada je zvanično objavljeno da je dosadašnji predsednik Mahmud Ahmadinežad odneo ubedljivu pobedu nad protivkandidatom Mir Hoseinom Musavijem.

Veliki ajatolah Montazeri (87) je bio izabrani naslednik imama Homeinija pre nego što je, posle smrti imama 1989. godine, pao u nemilost i uklonjen sa mesta na koje je zatim doveden ajatolah Ali Hamnei.

U decembru 1997. godine, Montazeri je stavljen u kućni pritvor nakon što je otvoreno kritikovao vlast Hamneija. Kućni pritvor je ukinut 2003. godine nakon šo je to zahtevalo više od sto poslanika iranskog parlamenta.

-----------------------------------------------------------

Ahmadinežad pozvao Vašington i London da se ne mešaju

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad poručio je SAD i Velikoj Britaniji da prestanu da se mešaju u unutrašnja pitanja Irana, dok je predsednik iranskog parlamenta Ali Laridžani zatražio da se preispitaju odnosi s Londonom, Parizom i Berlinom. „Zbog prenagljenih komentara nećete biti deo kruga prijatelja iranskog naroda. Stoga vam savetujem da promenite stav i prestanete da se mešate”, izjavio je Ahmadinežad.

Laridžani je prethodno u parlamentu pozvao na preispitivanje odnosa s Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom zbog, kako je rekao, njihovih sramnih izjava povodom predsedničkih izbora u Iranu, izvestio je iranski državni radio, a preneo Rojters. Šef iranske diplomatije Manučer Motaki takođe je oštro kritikovao Veliku Britaniju i druge zapadne zemlje, među kojima Francusku i Nemačku, zbog njihovih komentara o izborima u Iranu, prenosi Tanjug.

Vašington je prekinuo odnose s Teheranom posle Islamske revolucije 1979. godine.

-----------------------------------------------------------

Obamina pooštrena uzdržanost

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. juna – „Budi uz Iran” – jedna je od poruka koju su demonstranti ispred Bele kuće upućivali Baraku Obami, tražeći da se odlučnije izjasni u prilog demonstrantima u Teheranu. Ubrzo potom predsednik SAD je, u dosad najoštrijem saopštenju o krizi u Islamskoj Republici, juče pozvao tamošnju „vlast da obustavi sve nasline i nepravedne akcije protiv sopstvenog naroda” i da se moraju poštovati univerzalna prava slobode okupljanja i izražavanja”, i da su SAD „uz one koji su za primenu tih prava”.

Ovako uslađivanje stavova, kao i nesmanjene primedbe opozicije da je Obama „još mlak”, potvrđuju da su iranska burna zbivanja- sve više i deo ovdašnje političke scene. Primetno je, pritom, da Bela kuća ostaje uzdržana u ocenama ishoda tamošnjih osporenih rezultata izbora i da ponavlja da se ne meša u iranske unutrašnje stvari, a da se njena retorika postepeno zaoštrava „u skladu” sa zaoštravanjem situacije „na terenu”.    

U praktično prvom direktnom obraćanju iranskim vlastima, najnovijim povodom, Obama im je poručio i da „ako žele poštovanje međunarodne zajednice, onda moraju i da poštuju dostojanstvo svog naroda i da vladaju usaglašenim a ne prinudnim merama”. Ton mu je, čini se, još i dalje više savetodavan nego direktivan, iako mu zbivanja otežavaju ostvarivanje težnje za uspostavljanje dijaloga s ciljem da se Teheran „odrekne ambicija za pravljenje atomskog oružja” i da „ne izvozi terorizam”.

Republikanska opozicija predsedniku-demokrati prebacuje da ne daje dovoljno podrške iranskim demonstrantima za svrgavanje režima koga je Džordž Buš svrstao u „osovinu zla” (sa Sadamom Huseinom i Severnom Korejom) pa čak i sugeriše da je intervencija SAD u Iraku doprinela „rastu demokratskog pokreta u Iranu”. Obamine pristalice i većina neutralnih stratega tvrde drugo: da je invazija na Irak ojačala i iransku hijerarhiju i njenu uticaj u regionu, a da je tolerantniji pristup sadašnjeg šefa Bele kuće posredno „ohrabrio” iranske zahteve za unutrašnju demokratizaciju i poboljšavanja odnosa sa SAD.

Predstavnici nove administracije uveravaju da neće promeniti sadašnji kurs „intenzivnog praćenja događaja, bez neposrednog uplitanja”. I da Obama – kako prenosi „Vašington post” – poteze odmerava tako da „sačuva mogućnost da s Teheranom direktno pregovara” o stvarima koje su Amerikancima tamo najvažnije- „nuklearnom programu, vezama s terorizmom, a i o kooperativnosti oko Avganistana”…

Dok opozicija Obami nastavlja da zamera na „neiskustvu u pristupu spoljnim krizama”, hroničari podsećaju da se on upravo oslanja na iskustva. Tojest, da sagledava istorijski niz u kome je Amerika pomogla puč 1953. kojim je svrgnut premijer Mohamad Mosadik da bi šah Reza Pahlavi potom ojačao veze s Vašingtonom ali ga one nisu spasle „islamske revolucije” kojom je umesto carevine uspostavljeno teokratsko ustrojstvo, uz prekid diplomatskih odnosa sa SAD.

Balansiranje se, stoga, čini – neizbežnim. I delikatnim- dodaje AP, po čijoj računici je, sankcijama ograničeni, četvoromesečni izvoz SAD u Iran gotovo udvostručen, posle Obaminog preuzimanja predsedničke dužnosti, sa 51 na 96 milion dolara. Isporučivane poljoprivrednih proizvoda i lekova, Obama je, komentariše se, hteo da pokaže da je Amerika prijatelj iranskog naroda ali je istovremeno, nehotično, tako činio i uslugu teheranskim vlastima u ublažavanju tamošnjih socijalnih problema…

M. Pantelić