Одсечак људског трајања

У ЖИЖИ
ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИЋ

Једна од најлепших вести које су се током ове године могле чути била  је та да је археолошки локалитет Феликс Ромулијана код Зајечара увршћен на листу Светске културне баштине Унеска, као први археолошки комплекс из Србије. Од пре неколико дана, на царској палати вијори се и застава Унеска. Археолошка истраживања на Гамзиграду трају више од 50 година. Први су истраживали Ђорђо Мано Зиси, кустос Народног музеја у Београду и Вјекослав Поповић 1953. године, потом се Милка Чанак Медић бавила реконструкцијом најзначајнијих објеката Ромулијане. Од 1970. до 1996. руководилац је био професор Драгослав Срејовић (1931-1996) који је научно расветлио постојање утврђене царске палате. Сведоци кажу да су последње речи археолога Драгослава Срејовића, између осталих биле: "Не дозволите да се Ромулијана, богата шкриња  која блиста у својој величанственој усамљености – претвори у змијарник".

У студији "Феликс Ромулијана-Галеријев идеолошки тестамент" коју је Срејовић објавио у зборнику Римски царски градови и палате, наш велики археолог је на темељу својих истраживања оповргао бројне заблуде  у вези са тумачењем функције овог великог налазишта: палату и цели комплекс је објаснио као сакралну целину, место починка императора Галерија, место где је обављена апотеоза његове мајке Ромуле.

Пројекат  археолошких истраживања Гамзиграда и Срејовићевих интересовања за раздобље тетрархије крунисани су  изложбом приређеном у галерији САНУ 1993. године.

Драгослав Срејовић био је, слажу се истраживачи његовог дела, истовремено и археолог, историчар уметности, писац есеја.

Своја почетна археолошка искуства Драгослав Срејовић је стицао на праисторијским налазиштима, али је прво самостално ископавање водио на античком локалитету – Дукља, насељу које је живело од првог столећа до средњег века. У Срејовићевом раду даље се издвајају ископавања римске некрополе код села Саса близу Сребренице, вишеслојна ископавања римске некрополе у селу Комини код Пљеваља, ископавање некрополе код Коловрата… Драгослав Срејовић био је главни руководилац локалитета Лепенски вир, где су   прве археолошке ископине урађене 1965. године. Најзначајније ископине урађене су 1967. када су пронађене мезолитске скулптуре. Са ископавањем је завршено 1971. године када је налазиште пренесено 29.7 метара више да би се избегло потопљавање локалитета.

Драгослав Срејовић је рођен у Крагујевцу где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду (1954) , где је докторирао са тезом Неолитска и енеолитска антропоморфна пластика у Југославији (1964). За књигу Лепенски Вир добио је Октобарску награду Београда (1970). За редовног члана САНУ изабран је 1983. године. Био је директор Галерије САНУ од 1989, а потпредседник САНУ од 1994. године.У књизи "Празно поље" која је своје друго издање доживела 1996. године, Драгослав Срејовић је написао да је "археологија у ствари прича о изгубљеним сазнањима које треба изучити на уметнички начин", те да је оно "што ми поименце памтимо и учимо, само мали одсечак људског трајања...".