Случај војвођанских одбора српских странака

Дисонантни тонови између централа странака и њихових војвођанских одбора, са чим су протеклих година биле суочене готово све странке, више су плод медијских спекулација него одраз стварног размимоилажења унутар партија, тврде партијски функционери. У свим странкама сматрају да у вези са најважнијим државним питањима никада није било супротстављених ставова.

У Демократској странци, како каже Марко Ђуришић, председник Извршног одбора, не постоје различита мишљења, па ни у вези са Статутом Војводине. „Нема никаквог унутарстраначког проблема у ДС-у, једино што медији данима покушавају да направе проблем од приче о Статуту Војводине. Волео бих да ми неко покаже како је дошао до закључка да постоји проблем”, каже Ђуришић и додаје да се највише у странци деле на „звездаше” и „партизановце”.

Чињеницу да се са усвајањем Статута Војводине као и закона о надлежностима Војводине касни пола године он не види као последицу размимоилажења у Демократској странци између председника Извршног већа Војводине Бојана Пајтића и лидера странке Бориса Тадића, иако се у јавности створио утисак да је то основни разлог зашто се одуговлачи са усвајањем „војвођанског устава”.

Ни друге партије нису остале имуне на „вирус” размимоилажења између војвођанских функционера и лидера странака. Тако је председник покрајинског одбора Социјалистичкој партији Србије Душан Бајатовић рекао да статут не угрожава интересе Србије, да би само неколико дана касније лидер социјалиста Ивица Дачић обелоданио да та партија неће гласати за статут који би кршио Устав. Разлика је било и унутар Г17 плус па је Ивана Дулић-Марковић, потпредседница ове странке, оценила да партије које имају централу у Београду одликује непознавање онога што се дешава у Војводини.

(/slika2)То што су имали несугласица са својим војвођанским партијским колегама не виде као неку специфичност ни у Демократској странци Србије и Српској радикалној странци.

Распуштање новосадског одбора ДСС-а пре пет година због тога што је мимо воље централе желео да уђе у коалицију са радикалима, председник Покрајинског одбора за Војводину Зоран Лончар тумачи искључиво као одлуку једног градског одбора који није имао везе са покрајинском политиком странке. „ДСС пре свега карактерише државотворна политика која и у погледу унутарстраначких односа подразумева потпуну сагласност нижих страначких органа, као што је покрајински одбор за Војводину и Косово, са централом странке. Они који не мисле тако своје политичке потребе остварују деловањем у другим странкама”, каже Лончар и додаје да су такав став манифестовали када је у питању Статут Војводине.

Ни радикали не виде никакав „симптом Војводине” у чињеници да је њихова бивша партијска колегиница Маја Гојковић била прва која је „повукла ногу” и напустила до тада једну од најмонолитнијих партија. Маја Гојковић би, каже Милорад Мирчић, шеф посланичке групе СРС-а у Скупштини Војводине, отишла да је била било где другде, а не у Новом Саду и то нема везе са чињеницом да је из Војводине.

(/slika3)„Они који су отишли то су планирали још онда када је Шешељ одлетео авионом у Хаг. То важи и за Томислава Николића. Неки појединци не слажући се са политиком странке своје незадовољство изражавају кроз регионалну припадност и желе да добију подршку у неким нижим органима странке као што су регионални и општински одбори. То је онда страначко фракционарство што није непозната појава. У основи свега је сујета појединаца”, сматра Мирчић.

Он истиче да Војводина нема никаквих специфичности које би је издвајале од остатка Србије и да се може говорити онда и о специфичностима сваког општинског одбора, ако ни због чега другог онда због чињенице да је у свакој општини различита структура становништва.

Неразумевање централе странака за проблеме одбора, како каже политички аналитичар Дејан Вук Станковић, може подједнако да се манифестује како према Војводини тако и према другим деловима Србије.

„Политички живот је организован око Београда као једне врсте центра Србије и онда се претпоставља да кад неко успе у Београду да му је то нека врста препоруке да је добар да управља читавом Србијом. Реченица Иване Дулић важи за читаву Србију и она показује колико је присутна метрополизација, односно дух да Београд треба да управља Србијом и колико је тешко пронаћи хармонију ставова који владају у Војводини и остатку Србије”, сматра Станковић.

Ј. Церовина