Муром, Дравом и Дунавом до Београда

Од нашег сталног дописника
Загреб – Почетком лета пре две године писали смо о Радовану Цвијићу из Загреба, који је пловећи својим кануом 700 километара низ Саву (знатно дуже него аутопутем, јер река кривуда) на симболичан начин повезао главне градове Хрватске и Србије. Ове године прославља пола века живота, па је замислио још тежу руту – пловиће Муром од границе са Словенијом, затим Дравом 245 километара и Дунавом још 212 километара до Београда.

Креће половином идуће недеље, вероватно у четвртак 25. јуна, када прође најављивано захлађење и киша за викенд, па очекује да ће имати мирних и лепих седам дана за колико ће, како рачуна, стићи до престонице Србије.

Протеклих година стекао је добро искуство на таквим турама својим кануом, па прецизно зна и шта треба понети и колико. Поготово – како објашњава – што уз реке, у ствари, има мало места где се човек може снабдети потребним артиклима и питком водом. Да нема бројних љубитеља река које среће на оваквим својим путевима, било би још знатно теже. Носи конзервирану храну, 35 литара воде за пиће, а треба му и 1,5 литара дневно за личну хигијену, јер се не сме купати у речној води да случајно не би покупио неку инфекцију која би му прекинула путовање. Нису, наиме, реке што су некад биле, а он је непосредни сведок шта им данашња цивилизација све ради.

Радован је велики заљубљеник у реке, ово што ради, каже, нема никаквих политичких мотива, већ и на овај пут својим кануом креће да би се одморио од свакодневице, али би волео тиме да подстакне и друге људе да изађу на реку. „Да осете непосредну лепоту природе, да доживе шта је то преноћити уз реку и дочекати зору уз ту воду која тече”, објашњава и напомиње:

„Имамо прекрасне реке, али се маћехински односимо према њима. Видео сам дивне пешчане плаже уз обале Дунава, али људи остављају иза себе отпатке уместо да их понесу и одложе тамо где је предвиђено. Мађари, на пример, држе чисте и уређене обале. Не види се толико траг цивилизације, све што донесу на реку и однесу, покупе све за собом”.

Својим кануом Радован дневно прелази око 70 километара, могло би и више, али би то било непотребно исцрпљивање. Овако уз веслање стигне и да види многе лепоте које реке пружају. Волео би, каже, и позива и друге који воле реке, да му се придруже барем део пута Дунавом, којим ће од ушћа Драве пловити три дана до циља у Београду.