Murom, Dravom i Dunavom do Beograda

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Početkom leta pre dve godine pisali smo o Radovanu Cvijiću iz Zagreba, koji je ploveći svojim kanuom 700 kilometara niz Savu (znatno duže nego autoputem, jer reka krivuda) na simboličan način povezao glavne gradove Hrvatske i Srbije. Ove godine proslavlja pola veka života, pa je zamislio još težu rutu – ploviće Murom od granice sa Slovenijom, zatim Dravom 245 kilometara i Dunavom još 212 kilometara do Beograda.

Kreće polovinom iduće nedelje, verovatno u četvrtak 25. juna, kada prođe najavljivano zahlađenje i kiša za vikend, pa očekuje da će imati mirnih i lepih sedam dana za koliko će, kako računa, stići do prestonice Srbije.

Proteklih godina stekao je dobro iskustvo na takvim turama svojim kanuom, pa precizno zna i šta treba poneti i koliko. Pogotovo – kako objašnjava – što uz reke, u stvari, ima malo mesta gde se čovek može snabdeti potrebnim artiklima i pitkom vodom. Da nema brojnih ljubitelja reka koje sreće na ovakvim svojim putevima, bilo bi još znatno teže. Nosi konzerviranu hranu, 35 litara vode za piće, a treba mu i 1,5 litara dnevno za ličnu higijenu, jer se ne sme kupati u rečnoj vodi da slučajno ne bi pokupio neku infekciju koja bi mu prekinula putovanje. Nisu, naime, reke što su nekad bile, a on je neposredni svedok šta im današnja civilizacija sve radi.

Radovan je veliki zaljubljenik u reke, ovo što radi, kaže, nema nikakvih političkih motiva, već i na ovaj put svojim kanuom kreće da bi se odmorio od svakodnevice, ali bi voleo time da podstakne i druge ljude da izađu na reku. „Da osete neposrednu lepotu prirode, da dožive šta je to prenoćiti uz reku i dočekati zoru uz tu vodu koja teče”, objašnjava i napominje:

„Imamo prekrasne reke, ali se maćehinski odnosimo prema njima. Video sam divne peščane plaže uz obale Dunava, ali ljudi ostavljaju iza sebe otpatke umesto da ih ponesu i odlože tamo gde je predviđeno. Mađari, na primer, drže čiste i uređene obale. Ne vidi se toliko trag civilizacije, sve što donesu na reku i odnesu, pokupe sve za sobom”.

Svojim kanuom Radovan dnevno prelazi oko 70 kilometara, moglo bi i više, ali bi to bilo nepotrebno iscrpljivanje. Ovako uz veslanje stigne i da vidi mnoge lepote koje reke pružaju. Voleo bi, kaže, i poziva i druge koji vole reke, da mu se pridruže barem deo puta Dunavom, kojim će od ušća Drave ploviti tri dana do cilja u Beogradu.