Љиља чека Шекспира

Позоришна сезона која је на измаку остаће упамћена и по лепим успесима Љиљане Стјепановић, првакиње Позоришта на Теразијама. Поред симпатија које је освојила оригиналним тумачењем Радојке у телевизијској серији „Село гори, а баба се чешља” Љиљани Стјепановић ове године припала је Нушићева награда за животно дело  глумцу комичару. Вредно признање јој је припало једногласном одлуком жирија.

– Захвална сам свима који су одлучили да мене изненаде и обрадују наградом. Лепо је што је неко приметио да сам своју љубав дала комичним ликовима. Нушићева награда за глумца комичара значи много сваком уметнику који се бави комедијом. У мом случају, то је цели живот, 33 године у позоришту које се бави комедијом и мјузиклом. Позориште је моја друга љубав, одмах иза моје деце. Поносна сам и срећна. Ко каже да се не радује награди не говори истину. Радујем се сваком признању, као да сам добила аплауз више. Мало сам се, морам признати, била уплашила када су ми јавили да сам добила награду за животно дело. Кроз главу ми је прошла мисао као да ми је крај, да више немам шта да радим. Наравно да није тако, то је знак да је неко приметио мој рад, и да је нашао за сходно да то награди – каже Љиљана Стјепановић.

Венац комичних улога Љиљана Стјепановић остварила је како у матичном Позоришту на Теразијама, позориштима „Славија”, „Мадленианум” и другим сценама, тако и у серијама „Бољи живот”, „Срећни људи”, „Породично благо, „У име закона”, „Љубав, навика, паника”, као и у серији„Село гори, а баба се чешља”.

У земунском Мадлениануму, међутим, позоришна публика имала је прилику да је види и у  лику Естере у представи „Мирис кише на Балкану” по роману Гордане Куић, у драматизацији Небојше Ромчевића и у режији Ане Радивојевић Здравковић, чија је премијера изведена недавно.

– Играла сам многе писце, Нушића, Стерију, Сремца... На жалост, нисам имала прилику да одиграм Шекспира. Али, шта је ту је. Тако је судбина хтела. Игром случаја, ангажман сам добила у Позоришту на Теразијама које се искључиво бави комедијом и мјузиклом. Тако сам и постала комичарка, иако ме је моја професорка Огњенка Милићевић још на Факултету драмских уметности спремала за драмски репертоар. У комедији сам се добро снашла, уживам у својим ликовима који живе и по десет година. Комедија није лаки жанр, како многи тврде, већ је можда тежи од драмског репертоара. Наравно, играла сам и драмске улоге, пре свега у монодрами „Повратак краљице Марије Карађорђевић” која је још увек на мом репертоару – наглашава уметница.

Бити глумац у комедији је, каже Љиљана Стјепановић, тешко, али и инспиративно.

– Тешко и захтевно, јер су у питању не само чисте комедије него и комедије у којима има и певачких и играчких захвата. За глумце је то додатно оптерећење, додатни рад, јер је много сложеније радити музичку представу него обичну комедију или драму. То је, уједно, и шанса да покажете још један таленат више. Мислим да сваки глумац зна да ради и комедију и драму. Ево, сада сам добила драмску улогу у Мадленијануму, што значи на ми се отварају врата и за драмски репертоар. Снимила сам диван филм са младим редитељем Марком Новаковићем, радни наслов је „Поглед с прозора”, у којем сам, такође, остварила драмску улогу. Ипак, волела бих једног Шекспира за мене!

У ишчекивању да јој редитељи понуде ангажман у неком од Шекспирових комада, Љиљана Стјепановић је у збирци песама „Можда сањам” одсањала још један свој сан.

– Сањам много тога! Боља времена, мир, љубав, да се сви воле, да нема свађа, ратова. Моје песме су и родољубиве и патриотске, и љубавне... Има ту много чега што не могу други да прочитају и препознају из мојих улога – каже наша саговорница.

Љиљана Стјепановић је већ одавно завршила и свој роман; своја лична искуства, каже, ставила је на папир. Роман још нема наслов, у питању је, како нам открива, љубавна прича смештена у период после бомбардовања, а говори о самохраној мајци.

Борка Требјешанин